Mlade biljke teško podnose konkurenciju korova, a uljanu repicu korovi i štetočine mogu uništiti.
Ukoliko ste posejali uljanu repicu morate obratiti pažnju na korove i štetočine u jesen i proleće. Uljana repica je vrlo osetljiva na prisustvo širokolisnih korova kao što su palamida, tatula, kamilica i gorušica. Ovi korovi mogu se pojaviti kako u jesen tako i u proleće, naročito ako je usev proređen (npr. zbog izmrzavanja). Oni se uspešno suzbijaju herbicidima čija se primena savetuje kada su širokolisni korovi u fazi od kotiledona do 2-4 lista jer su tada najosetljiviji na dejstvo herbicida. Vrlo je važno očuvati lisnu masu kod izniklih biljaka jer je neophodno da uljana repica pre zime razvije snažnu rozetu. U slučaju da je seme uljane repice tretirano sistemičnim insekticidom ona je zaštićena u fazi nicanja i ranim fazama rasta od napada buvača (Psylliodes sp.) i repičine lisne ose (Athalia colibri) i tretman protiv ovih štetočina se u tom slučaju često može izostaviti. U slučaju da seme nije tretirano mora se uraditi tretman insekticidima na bazi piretroida čim se primeti prisustvo štetočina na parceli.
U jesenjem periodu pored buvača veliki problem zna da predstavlja i pagusenica repičine lisne ose. Proizvođači čim primete let ovog insekta mogu da se pripreme za tretman. Repičina lisna osa javlja se svake godine. Odrasla osa je žuto-narandžaste boje, a glava i pipci crne boje. Ženke ove štetočine polažu jaja ispod epidermisa mladog lista ili na kotiledon. Pagusenice se pile posle 6-12 dana, a njihov razvoj traje 12-20 dana. Jedinke mladog stadijuma su manje štetne, dok odrasle larve su vrlo proždrljive i prave velike štete. Za masovnu pojavu ove štetočine od najvećeg značaja je prisustvo biljki hraniteljki, suvo i toplo vreme. Pagusenice ove štetočine u izuzetnim slučajevima mogu da izazovu golobrst i potpuno uništavanje useva. Od zaštitnih mera protiv repičine lisne ose na prvom mestu su agrotehničke mere (plodored, setva sorti uljane repice koje imaju karakteristiku brze regeneracije lisne mase, vremenska i prostorna izolacija starih i novih parcela, poštovanje rok setve, itd). Hemijski tretman protiv repičine lisne ose treba izvoditi kada se utvrdi brojnost 0,5 jedinki po dužnom metru i kad su temperature iznad 10°C, pagusenice su na površini listova.
Repičin sjajnik se hrani polenom i do šteta dolazi u stadijumu pupoljka, jer u toku cvetanja pristup do polena mu je otvoren, tako da sa primenom insekticida treba prestati na početku cvetanja, jer tada počinje i dolet pčela. Sa stabilizacijom vremena i rastom biljaka, pojava sjajnika će biti masovnija, tako da ako se utvrdi da je dostignut prag štetnosti, uraditi tretman nekim od insekticida.
