U vinogradima, jesen je period kada radovi jenjavaju. Nakon berbe često na lastarima ostane grozdova koji su nekvalitetni,oštećeni ili bolesni i koji su kao takvi povoljna sredina za razvoj bolesti i štetočina, zato ih treba izneti iz zasada. Ulaskom u fazu zimskog odmora, najznačajnije agrotehničke I ampelo-tehničke mere u vinogradu su đubrenje, obrada zemljišta, rezidba i zaštita od bolesti i štetočina.
Osnovno đubrenje u vinogradu treba obaviti u decembru. U tu svrhu koriste se organska i mineralna đubriva. 1./ Organska đubriva se koriste svake treće godine a količine zavise od tipa i kvaliteta zemljišta i starosti vinograda. Generalno, po 1 ha potrebno je dodati 20 – 30 t stajnjaka. Osim stajnjaka, kao organsko đubrivo može se koristiti treset, kompost a u vegetaciji i zelenišno đubrivo. Sadržaj organskih materija u stajnjaku je oko 20%, u tresetu 80% a u biljkama za zelenišno đubrenje, prosečno, oko 15%. 2./ Od mineralnih ?ubriva, treba koristiti formulacije 8 : 16: 24; 8 : 4 : 24; 5 :15 : 30, i sl. đubriva se mogu rasturiti po celoj površini, u brazde ili oko svakog čokota posebno a zatim ih treba uneti u zemljište. Zbog slabije pokretljivosti ova đubriva se unose pomoću jednorednog podrivača ili dvorednog depozitora u intenzivnim zasadima na dubinu 20- 50 cm.
Veoma je važno uticati na povećanje plodnosti zemljišta namenjenog podizanju vinograda, što podrazumeva meliorativno đubrenje pre zasnivanja vinograda, sa ciljem privođenja zemljišta ” kulturi ” tj. vinovoj lozi. U tom cilju obavlja se humifikacija, kalcifikacija, fosfatizacija ili kalizacija, odnosno obogaćivanje zemljišta odgovarajućim i nedostajućim hranljivim elementima.
U zavisnosti od plodnosti zemljista količine đubriva su različite. U tome se ogleda značaj hemijske analize zemljišta na osnovu koje se vrši đubrenje i eventualna popravka plodnosti. Simptomi sušenja, usporenog rasta mladara i lastara, hloroze i drugih promena boje lista često su uzrokovane upravo nedostatkom ili pak viškom nekog od makro i mikroelemenata bitnih za normalan rast i razvoj vinove loze a nepravilno đubrenje je često razlog tome. Zato, pre podizanja vinograda obavezno je odraditi hemijsku analizu zemljišta, a kasnije, za zasade u rodu dovoljno je analizu vršiti svake 3 – 4-te godine.
