Jesenja sadnja voćnih sadnica ima niz prednosti u odnosu na prolećnu, jer do početka vegetacije u proleće sadnice posađene u jesen imaju bolji porast.
Voćne sadnice se mogu saditi od jeseni i opadanja lišća u rastilu, tokom zime kada su temperature iznad 0⁰C i do početka kretanja vegetacije u proleće. Prednosti jesenje sadnje su: u boljem kalusiranju preseka na korenovim žilama i obnovi korenovog sistema tako da do početka vegetacije u proleće sadnice posađene u jesen imaju bolji porast, veći je izbor sadnog materijala tokom jeseni, izbegava se trapljenje sadnica i mogućnost oštećenja sadnica u trapu. Jesenja sadnja nosi rizik od izmrzavanja sadnica, šteta od glodara i druge divljači, krađe. Prolećnu sadnju najbolje je obaviti što ranije, a najkasnije do kraja aprila. Kasnija sadnja tokom proleća iziskuje obavezno zalivanje ukoliko nastupi sušni period.
Uvek je bolje izabrati jednogodišnje sadnice voća, iz razloga boljeg prijema i veće otpornosti na nepovoljne klimatske činioce, od dvogodišnjih sadnica koje imaju manju otpornost pogotovo na sušu. Preporuka je da se instalira sistem za navodnjavanje „kap po kap“ ako se voćnjak podiže sa dvogodišnjim sadnicama, ali ovo ne znači da se u povoljnim godinama dvogodišnji sadni materijal neće dobro primiti i razviti u toku godine. Proizvođači se često odlučuju na sadnice većeg obima i visine stabla, kako uglavnom izgledaju dvogodišnje sadnice, ali to ne znači da će se one kasnije bolje razvijati u voćnjaku koji se podiže. Sledeći faktor koji takođe veoma utiče na rast i rodnost je izbor podloge. Kod jabuke se koriste vegetativne podloge M9, M26 i MM106. Podloga M9 i M26 su namenjene za intenzivne voćnjake sa velikim brojem sadnica po hektaru i obaveznim naslonom i navodnjavanjem, a MM106 se pre svega preporučuje za okućničko gajenje, vikendaše i hobi voćare. Kruške, dunje i mušmule se uglavnom kaleme na vegetativnim podlogama dunje MA i BA29. Takođe se za krušku može koristiti i obični sejanac divlje kruške, ali takav sadni materijal se više koristi za poluintenzivne zasade i okućnice. Šljiva i kajsija se kaleme na generativnim podlogama (sejancima) đžanarike, koja je dobrih osobina prvenstveno za šljivu. Za kajsiju se mogu pronaći i podloge belošljive, koja je bolja podloga od đžanarike, ali su zato ove sadnice skuplje i ređe se mogu pronaći na tržištu.
Poslednji faktor kvaliteta sadnica je način kalemljenja i proizvodnje u rasadniku i predstavlja najbitniji parametar kvaliteta. Naime, proces proizvodnje sadnica može da traje od 2 do 4 godine. Najvalitetnije sadnice se dobijaju kalemljenjem u avgustu i septembru okuliranjem (spavajućim pupuljkom). Ovim načinom kalemljenja proces proizvodnje jednogodišnjih sadnica traje tri godine. Iz tehničkih razloga i brzine proizvodnje sadnica rasadničari koriste i tehniku kalemljenja spajanjem grančica, bilo u sobnim uslovima ili direktno u rastilu. Ovim načinom kalemljenja proces proizvodnje traje dve godine i sadnice su nešto lošijeg kvaliteta, iako na prvi pogled izgledaju isto kao i sadnice proizvedene okuliranjem za njih je potreban viši nivo primenjene agrotehnike u odnosu na prve. Sve više se u poslednje vreme traže sadnice sa prevremenim bočnim granama koje ranije stupaju u period rodnosti, a ono na šta treba skrenuti pažnju je da ova vrsta sadnog materijala zahteva viši stepen agro i pomotehnike i obavezan sistem za navodnjavanje. Ako proizvođači ne ispune ove uslove bolje je da ne koriste sadnice sa prevremenim granama, jer mogu imati više štete nego koristi. Za neke voćne vrste kao što su trešnja i kajsija gajene u klasičnim sistemima se ne preporučuju sadnice sa prevremenim granama zbog pojave kasnijeg očenjivanja grana, bez obzira da li je instaliran sistem za navodnjavanje.
