Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva prošle sedmice završilo je javni uvid Nacionalnog programa za poljoprivredu za period od 2022 do 2024 godine, u kojem su bliže razrađeni pravci razvoja poljoprivrede na srednjoročnom planu predviđeni Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014 do 2024 godine.
Nacrt programa za poljoprivredu je zapravo planski dokument koji treba da definiše smernice razvoja poljoprivrede i dinamiku usklađivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politkom (ZPP ) EU, i kako je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istaklo, predstavlja početak konsultacija u kom smeru treba da ide ova grana privrede. Pre nego što do javnosti stigne šta su zainteresovani za ovu oblast sugerisali putem veb sajta E-konsultacije, treba spomenuti da je poljoprivreda sa prehrambenom industrijom jedini sektor privrede Srbije koji ostvaruje pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Naime, poljoprivredno prehrambeni proizvodi učestvovali su u ukupnoj vrednosti izvoza naše zemlje sa 21,3 procenata , dok su u uvozu činili 8,8 procenta u 2020 godini.
Naši izvozni najznačajniji proizvodi su merkatilni kukuruz, smrznute maline, duvan, cigarete i sveže jabuke, dok je najznačajniji trgovinski partner naše zemlje Evropska unija. Za razliku od Nacionalnog programa za poljoprivredu od 2018- 2020 godinu čije su mere i aktivnosti bile u najvećoj meri usmerene na podršci u okviru direktnih plaćanja i mera uređenja tržišta ovaj program pored ovih aktivnosti uključuje i oblast organske proizvodnje, koja je 2020 godine zauzimala 21.000 hektara,a do kraja primene ovog programa do 2024. treba da se prostire na 24.000 hektara. Nacrt progama razvoja poljoprivrede do 2024. godine između ostalog je predvideo blagi rast proizvodnje i izvoza. Tako je, recimo, navedeno, da je plan da izvoz poljoprivrednih prehrambenih proizvoda u ukupnom izvozu naraste do 2024. godine sa 3.635 miliona evra na 4.123 miliona evra. Učešće voća i povrća u ukupnom izvozu da naraste sa sedam procenata na 10 procenata. Da se blago poveća izvoz živinskog mesa sa 0,25 odsto na 0,30 odsto a da učešće jaja bude 0,10 procenata umesto 0,08 odsto u ukupnom izvozu…
Pošto je pre mesec dana odjeklulo da nemamo mleka i da smo započeli uvoz zanimljivo je pročitati šta nacrt Programa razvoja poljoprivrede do 2024. godine previđa u oblasti mlekarstva .Odmah na početku je navedeno da premija nije prihvatljiva sa stanovišta Svetske trgovinske organizacije a ni EU pa je potrebno tokom pretpristupnog perioda prilagoditi je pravilima ZPP . Treba je modifikovati, u dve faze, u prvoj od prvog kvartala 2024.godine primenjivati različite nivoe plaćanja za isporučeno mleko u zavisnosti od kvaliteta sve do dostizanja nivoa EU standarda , da bi se kasnije nakon primene Progama, premija za mleko transformisala u plaćanje po grlu mlečne krave što je prihvatiljivo sa gledišta ZPP EU. Nakon postizanja stabilne proizvodnje a radi povećanja konkurentnosti treba nastaviti podršku po količini isporučenog mleka ,ali uz klasifikaciju kvaliteta sirovog mleka od strane nadležne laboratorije i plaćanje premije prema klasama kvaliteta mleka. Tako bi se za svaku klasu kvaliteta mleka primenjivao različiti iznos premije čim bi se proizvođači podstakli da unapređuju kvalitet mleka, ali i količina. Ovakvom transformacijom primene Programa doprinelo bi se kontinuiranom unapređenju proizvodnje otkupa i prerade mleka, s jedne strane, dok bi se istovremeno učinio značajan korak ka ZPP .Ali dok obračun premije ne zaživi potrebno je prvo prilagoditi propise odnosno zakonski okvir a rok za to je četvrti kvartal 2023. godine, a uspostvljanje mehnaizma obračuna početi od prvog kvartala 2024. godine. U nacrtu programa je navedeno da godišnje proizvedemo oko 1,5 milijardi litara mleka i da u sturkturi proizvodnje dominira kravlje sa udelom od 96 – 97 odsto, dok kozije učestvuje sa svega dva procenta, a ovčije sa jedan procenat.
