Trnjina je biljka čiji se svi delovi koriste u lekovite svrhe. Uzgoj je vrlo jednostavan, a priprema lekovitog napitka je još lakša jer je u vidu čaja koji se može pripremiti od listova, cvetova i plodova.
Sadnicu trnjine možete da posadite u proleće ili u jesen. Reč je o listopadnoj grmolikoj biljci koja može da naraste u visinu 5 metara. Voli bogato zemljište i osunčanu poziciju, ali kako je reč o vrlo adaptivnoj biljci na različite uslove staništa i tipove podloge, možete da je posadite, maltene, bilo gde. Trnjina podnosi niske temperature i do -30 stepeni, a pogodna je za zaštitu strmih i jaružastih terena od erozije zbog obilja široko razvedenog korenovog sistema. Održavanje je krajnje jednostavno. Prve godine, dok se ne ukoreni dobro, potrebno je redovno zalivanje i prihrana sporootopivim đubrivom prvih 2-3 godine.
Što se tiče orezivanja, možete ga obaviti na svake 2-3 godine. Orezivanje ne treba raditi nakon cvetanja jer se onda neće dobiti plodovi. Najbolje je da se radi u jesen i tada treba voditi računa o ličnoj zaštiti, jer ova biljka ima velike bodlje koje mogu biti i preko 10 cm. Zato je preporuka da se tokom rada koriste zaštitne rukavice i naočare. Trnjina je veoma otporna na veća orezivanja, te nema potrebe da se plašite da ćete je ovom merom oštetiti.
Plodovi dozrevaju u jesen, ali ih treba brati isključivo u određeno vreme, a to je nakon nekoliko mrazeva i kada se koža ploda malo smežura. Naime, iako septembarski plod može da deluje zrelo, zapravo sadrži jedinjenja koja daju opor i gorak ukus koji iritira želudac, čak i kada je plod termički obrađen.
Trnjinu možete da koristite u kompotima, da pravite sokove, mešane marmelade, vino, rakiju, sirće i likere. Možete da marinirate njene plodove i konzumirate poput maslina. Takođe, možete da ih sušite u rerni i koristite za voćne čajeve.
