Poljoprivrednicima je potrebno olakšati i učiniti pristupačnijom nabavku đubriva, da bi se izbegla kriza sa hranom, ali po svemu sudeći visoki troškovi i niska ponuda đubriva će se nastaviti i u narednoj godini.
Kriza đubriva koja stalno raste od 2021. — kada je Svetska banka prijavila povećanje cene đubriva za 66 odsto, zahvaljujući nestašicama — verovatno će potrajati i tokom 2023. godine, prema studiji Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjene nacije (FAO) zajedno sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO). Nedostatak vitalnih poljoprivrednih inputa proizilazi iz više problema u lancu snabdevanja podstaknutih pandemijom i ratom između Rusije i Ukrajine. Ove ove zemlje su zapravo glavni izvoznici poljoprivrednih proizvoda kao što su đubriva i jedinjenja koja se koriste za njihovu proizvodnju. Tržište đubriva postaje sve skuplje i izazovnije za poljoprivrednike, a samim tim i mnogo skuplje. Istraživanja pokazuju da će se nestašica nastaviti i u novoj godini, što će uticati na poljoprivrednu proizvodnju i sigurnost hrane širom sveta, posebno u regionima koji se u velikoj meri oslanjaju na uvozne inpute—kao što je Afrika. Kao odgovor, organizacije su dale pregršt jakih preporuka vladama G20 – međuvladinom forumu koji se sastoji od 19 zemalja i Evropske unije – a sve su se fokusirale na ublažavanje problema sa snabdevanjem hranom u vezi sa nestašicom. Pre svega, ove grupe pozivaju vlade da „učine sve napore da održe otvorenu trgovinu đubrivima“ u nadi da đibrivo može da stigne do zemalja kojima je najpotrebnije. Ovo se odnosi na neke gigante u industriji đubriva, kao što je Kina, koji zatvaraju tržišta za izvoz, kao što je fosfat koji se koristi za stvaranje đubriva, zadržavajući ga unutar granica zemlje umesto da dozvoljava da se trgovina od spolja nastavi. Istraživanje se takođe bavi merama koje je STO uvela između januara 2021. i sredine oktobra 2022. Od odluka koje su članovi organizacije usvojili tokom tog perioda, 41 odsto odluka u vezi sa đubrivom uključivalo je restriktivne politike, naglašavajući potrebu da se trgovina zaustavi.
Da bi se ovo postiglo, izveštaj predlaže „mobilizaciju međunarodne finansijske podrške“ i primenu alata kao što su „zamena ugovora o đubrivu“ kako bi se troškovi poljoprivrednika mogli upravljati.Izbegavanje volatilnosti cena je takođe od vitalnog značaja, jer đubrivo čini između 35 i 36 procenata troškova farmera pri kultivaciji osnovnih useva kao što su pšenica i kukuruz, prema Ministarstvu poljoprivrede SAD.Pored toga, direktiva STO i FAO predlaže ulaganje u inovacije i tehnike koje bi mogle da umanjuju potrebu za korišćenjem đubriva—kao što je poboljšanje ukupne plodnosti zemljišta i posvećenost održivim poljoprivrednim praksama koje se fokusiraju na očuvanje zdravlja zemljišta.
