Mrazevi koji se u našoj zemlji javljaju od oktobra do maja mogu oštetiti organe jabuke, a nekad i da ugroze njen opstanak. U našem podneblju najveće štete obično izazivaju pozni mrazevi, pa je borba protiv njih najznačajnija. Najdelotvornija zaštita jabuke od mrazeva postiže se pravilnim izborom sorti i položaja za voćnjak.
Rani (jesenji) mrazevi javljaju se u oktobru i prvoj polovini novembra. Oni nanose manje štete letnjim sortama nego poznim zimskim sortama jabuke (greni smit). Da bi se smanjile štete od ranih mrazeva treba izbegavati kasno prihranjivanje azotnim dubrivima i pozno navodnjavanje jabučnjaka, naročito ako se nalazi na niskim položajima (doline potoka i manjih reka). Zimski mrazevi su normalna pojava u našim krajevima. Povoljna je okolnost što se najjači mrazevi javljaju za vreme najveće otpornosti organa, u toku zimskog mirovanja jabuke. Lisni i cvetni (mešoviti) pupoljci jabuke otporniji su prema zimskim mrazevima nego kod drugih voćaka. Stablo jabuke može da prežive srazmerno obilna oštećenja drveta i kore, ako tvorno tkivo (kambijum) i lisni pupoljci nisu povredjeni izmrzavanjem. Kad se lisni pupoljci otvore i počne porast mladara, radom tvornog tkiva se obnavljaju oštećena tkiva. Ako mrazevi odvoje koru jabuke treba je što pre zakucati ekserima sa širokom glavom i premazati kalemarskim voskom. Jače oštećena stabla jabuke od zimskih mrazeva ne treba orezivati u proleće, ali zasad treba obilnije prihraniti azotom, a površinu zemljišta redovno obrađivati i zalivati.
Pozni (prolećni) mrazevi u toku aprila i prve polovine maja mogu da oštete cvetne pupoljke, cvetove i zametnute plodove. Cvetni pupoljci i cvetovi jabuke osetljiviji su ako je pre pojave mraza bilo toplo vreme. Cvetovi okrenuti zemlji manje stradaju od poznih mrazeva. Zlatni delišes i Grany smith otporniji su prema poznim mrazevima nego druge privredno značajne sorte jabuke u našoj zemlji. Radi suzbijanja poznih mrazeva primenjuju se posredne, neposredne i naknadne mere borbe. Među posredne mere borbe spadaju izbor pogodnih položaja za jabučnjak, izbor otpornih sorti, korišćenje visokog debla i nagrtanje snega oko voćaka. Neposredne (direktne) mere zaštite jabuke protiv poznih mrazeva su: zamagljivanje, zadimljavanje, orošavanje veštačkom kišom, površinsko navodnjavanje, pokretanje vazduha i zagrevanje. Ove mere daju bolje rezultate ako se primenjuju po tihom, maglovitom i oblačnom vremenu. Medu ovim merama najbolju zaštitu pružaju orošavanje i zagrevanje. Prskanje biljnim hormonima (giberelini, naftalin sirćetna kiselina) posle poznog mraza podstiče obrazovanje ploda jabuke bez oplođenja.
