Srbija koristi ono što ima i energetski se snalazimo onako kako možemo, iako je naš lignit nečist, ipak nas održava na površini što se energetike tiče rekao je doktor ekonomskih nauka Ivan Pajović.

Kako je objavljeno u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku, Srbija se našla na šestom mestu u svetu u udelu uglja u proizvodnji struje. Ugalj od Srbije više koriste samo Bocvana, Kosovo, Južnoafrička Republika, Mongolija i Indija. Srbija se takođe nalazi u maloj grupi od samo šest zemalja koje se nisu obavezale na postepeno napuštanje uglja, niti su usvojile nacionalni plan za neto nula emisija gasova staklene bašte. Tu nam društvo prave samo Mongolija, Bosna i Hercegovina, Zimbabve, Nigerija i Gvatemala. Kako komentariše ovu neslavnu statistiku pitali smo doktora ekonomskih nauka Ivana Pajovića.

Iako Srbija mora da se osloni na međunarodnu finansijsku pomoć u energetskoj tranziciji, to ne znači da na nju treba čekati. Udeo Srbije u globalnoj proizvodnji struje na ugalj je tek 0,002 odsto. Borba protiv klimatskih promena nije jedina motivacija za energetsku tranziciju u Srbiji. Naime, naše termoelektrane su mahom relikti prošlog vremena (najmlađi blok u TENT-u star je 37 godina). Dok se u javnoj sferi ugalj često vidi kao siguran, stabilan energent nasuprot održivim alternativama, aktuelne prilike, uključujući i krizu, otkrivaju sistem nestabilne proizvodnje, osetljiv na ekstremne prilike kao što su suše i poplave, koji je i veliki izvor vazdušnog zagađenja sumporom i čestičnim polutantima“.