Podizanje voćnjaka nije više posao koji može obaviti „načitani“ komšija ili stariji član porodice. Danas je to posebna delatnost i u profesionalni uzgoj voća samostalno se ne bi trebalo upuštati. I pre njegovog projektovanja mnogo je rada, analiza i ispitivanja. Avanturizam se ovde ne isplati.
Ako razmišljate o voćarskoj proizvodnji, period pred nama idealno je vreme da pristupite poslu. Ali, osim želje i volje, nužno je u razmatranje uzeti nekoliko bitnih faktora. Za početak pravilno procenite svoje mogućnosti i imajte na umu da je reč o nepredvidivom biznisu. Šta on podrazumeva, koliko rada predstoji, kako izbeći greške, od prvog do poslednjeg koraka za čitaoce Agrokluba pojasnili su stručnjaci iz ove oblasti. S agronomskog aspekta, ukoliko se po prvi put planira intenzivna proizvodnja neke voćne vrste, na određenom lokalitetu neophodno je da proverite pre svega klimatske i zemljišne parametre. Od klimatskih najznačajniji temperatura, padavine i insolacija (obasjavanje zemljine površine sunčevim zracima, op.ur.), dok se pod zemljišnim prvenstveno podrazumevaju fizičko-hemijska svojstva zemljišta, odnosno struktura, tekstura, pH, te sadržaj humusa, fosfora i kalijuma. Vrlo važnu ulogu imaju i nadmorska visina, ekspozicija i nagib terena. Ovde pomažu i informacije hidrometeoroloških zavoda gde se mogu pronaći meteorološki podaci za određeni lokalitet, kao i podaci iz fenoloških godišnjaka za veći broj voćnih vrsta. Na osnovu njih moguće je utvrditi učestalost pojave niskih temperatura u fenofazi cvetanja, prosečnu sumu padavina, dužina vegetacionog perioda i tako dalje. Međutim, ukoliko je na određenom prostoru zastupljena uspešna proizvodnja planirane voćne vrste ili u prirodi postoje divlje populacije te voćne vrste, onda bi se moglo pretpostaviti da su klimatski faktori odgovarajući za uzgoj i u tom slučaju fokus budućih proizvođača trebalo bi prvenstveno usmeriti na ispitivanje fizičko-hemijskih karakteristika zemljišta. Većina voćnih vrsta se uspešno može uzgajati u intervalu od 100 do 800 metara nadmorske visine, a i više, posebno ako je povoljna ekspozicija terena. Na većim nadmorskim visinama poželjne su južne ekspozicije terena, iz prostog razloga što su toplije, više osvetljene u odnosu na severne. S aspekta nagiba terena, najpogodnije parcele za proizvodnju voća su one koje imaju blagi nagib, do pet stepeni. Parcele sa nagibom većim od 10° potrebno je terasirati, što značajno povećava investiciju podizanja voćnjaka, dok se one čiji nagib prelazi 30° smatraju nepogodnim za uzgoj voća.
Na početku je veoma važno da se ustanovi realan obim proizvodnje, a upravo u ovoj proceni mnogi prave najveće greške. Onima koji planiraju podizanje intenzivnih voćnih zasada, a koji nemaju iskustvo ili ovaj biznis smatraju dodatnim izvorom finansiranja, preporučuje da krenu s manjim obimom. Investitor mora biti svestan da je to vrlo rizičan i nepredvidiv biznis, koji pored toga što zahteva pravovremeni rad, može da izazove i ogromne troškove održavanja u godinama kada nema nikakve dobiti, na primer, zbog posledica mraza u fenofazi cvetanja. Pre izrade samog plana (projekta) podizanja zasada, bilo bi dobro odrediti i željeni koncept proizvodnje (konvencionalni, integralni i organski) kao i gustinu sklopa, odnosno koje kombinacije podloga-plemka će se koristiti i u kojem uzgojnom obliku. Na osnovu tih podataka pristupa se izradi plana (projekta) podizanja zasada, koji obuhvata – popis svih aktivnosti (krčenje, oranje, đubrenje, frezanje, sadnja…) kao i specifikaciju materijala koji je neophodno nabaviti za podizanje i održavanje zasada (sadni materijal, plan ishrane i zaštite, sistem potpore, sistem za navodnjavanje…). Prilikom izrade kalkulacije u obzir treba uzeti i cenu koštanja mehanizacije, dostupnost i cene radne snage, kao i cenu izgradnje i održavanja skladišnog prostora, a treba imati i jasan plan prodaje plodova, naročito ako ne posedujete sopstvene skladišne kapacitete.
