Krize izuzetno loše utiču na bezbednost novinara zato što se ta profesija zloupotrebljava izjavio je direktor Instituta za međunarodnu i nacionalnu bezbednost Darko Trifunović i dodao da ljudi koji se lažno predstavljaju kao novinari zapravo pravim novinarima prave veliki problem.
U 2022. godini u svetu je uhapšeno 533 novinara, najviše u skoro 30 godina, saopštila je organizacija Reporteri bez granica u godišnjem bilansu. U ovoj godini je bio u porastu i broj ubijenih novinara – 57, najviše zbog rata u Ukrajini, navela je ta nevladina organizacija za slobodu medija u svom saopštenju. Polovina hapšenja novinara odnosi se na pet zemalja – Kinu (110), Mjanmar (62), Iran (47), Vijetnam (39) i Belorusiju (31). RSF nikad ranije nije zabeležio ni toliko zatvorenih novinarki, ukupno 78. Od ukupnog broja uhapšenih novinara 15 odsto su bile žene, ukazuje organizacija. Kako krize utiču na bezbednost novinara pitali smo Darka Trifunovića direktora Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost.
Bez obzira na povećan broj mehanizama zaštite bezbednosti novinara, nije došlo do smanjenja broja napada na novinare, jedan je od zaključaka analize „Ka efikasnim mehanizmima za zaštitu novinara u Srbiji: Novi stari izazovi”. Kroz kontinuirano učešće u procesima unapređenja sistema zaštite medijskih radnika, u ovoj analizi Slavko Ćuruvija fondacija ispituje da li su i kako nadležni prevazišli ranije ustanovljene prepreke u ovom sistemu. Kako je analizom ustanovljeno, broj mehanizama zaštite novinara se vremenom uvećava. Trenutno su u Srbiji aktivna dva radna tela – Stalna radna grupa za bezbednost novinara i Vladina radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara.
