Za zimski period možemo reći da predstavlja pravi odmor kada su u pitanju poslovi na pčelinjaku. S obzirom na to da pčele vole mir, obezbeđivanje mira na pčelinjaku predstavlja zajedničku karakteristiku svih meseci ovog perioda. Kako nema mnogo radova, ovaj period je bitan za pripremu opreme i nastavaka za sledeću sezonu.
Neophodno je obezbediti pčelama hranu za zimski period i rani prolećni razvoj, do prvih značajnijih prolećnih unosa, pre svega, zalihe meda čije rezerve u našim klimatskim uslovima treba da iznose oko 20 kilograma, koje su pravilno raspoređene u širokim mednim vencima. Smatra se da je ova količina meda dovoljna za ishranu, ali je njena uloga takođe i u omogućavanju da se zadrži relativno stabilna temperatura u zoni klubeta. Dobra zimnica svakog društva podrazumeva i bar četiri rama perge.
U ovom periodu u pčelarskim prostorijama potrebno je izvršiti popravke starih i oštećenih košnica, pravljenje i sklapanje ramova, pretapanje voska i slično. Pčelinjak treba da je zaštićen i od jakih vetrova i po mogućnosti ograđen kako bi bio sprečen pristup domaćih i divljih, krupnih, životinja. Ako životinje priđu pčelinjaku mogu da izazovu potrese košnice, koji su u hladnim danima vrlo opasni i mogu da dovedu do uginuća većeg ili manjeg broja pčela ali i celog društva, a često zbog potresa košnice može da padne i polovina klubeta na pod, pa je ostatak pčela u njemu ugrožen i može da ugine. Ponekad i ptice mogu da uznemiravaju pčelinje društvo, skupljajući mrtve pčele s leta. Najopasniji je detlić koji, kada se nađe na pčelinjaku, probija košnice i na taj način se hrani pčelama, što može da ugrozi i celi pčelinjak. U zimskim mesecima dešava se da mrtve pčele zatvore leto i time onemogućavaju pravilno provetravanje košnice. U ovom periodu potrebno je povremeno obići pčelinjak i uz izuzetno veliku pažnju da se ne poremeti mir u košnici, treba očistiti mrtve pčele. Takođe, na letima košnica može biti dosta snega. On nije opasan kad je na letu, jer je on porozan i propušta vazduh, ali kad se sneg otopi i naglo dođe do zahlađenja, led može da zatvori leto i time ugrozi pravilnu ventilaciju. Zato treba voditi računa da se led sa leta blagovremeno skida.
Preporuka je i povremeno proveriti da li pčelinja društva normalno zimuju. Dobar pčelar će svoju pažnju sve do prve prilike na proleće usmeriti na osmatranje i osluškivanje leta i po zvuku koji dopire iz košnice može se utvrditi da li pčelinje društvo normalno prezimljava. Kada je zvuk jasan i ravnomeran i tih, tada društvo normalno zimuje. Ako je zujanje duboko to je znak da nešto nije u redu, moguće da je društvo bez matice, ili je u košnici suviše toplo i nema dovoljno vazduha. U slučaju da su glodari ušli u košnicu, a to se poznaje po velikim količinama usitnjenog saća na letu i po zujanju pčela, onda se košnica prenese u zatvoreni prostor i najbolje je da se društvo koje je napao glodar preseli u drugu ispravnu košnicu. Pčelinja društva u ovo vreme troše veoma malo hrane. Pčelama najviše smeta vlaga u košnici i nedostatak svežeg vazduha. Zbog toga je dobra ventilacija veoma značajna za život i razvoj društva. Pčelari greše kada u ovom periodu zaštite i utople košnice i spreče dotok svežeg vazduha u košnice. U tako prigušenim košnicama pčelinje društvo ne živi, već robuje i lako oboleva. Koliko pčelinjem društvu treba čist vazduh, kiseonik, najbolje pokazuje to što se prvo prolećno leglo javlja do samog leta, praktično u najhladnijem delu košnice. Zato, pčelinjem društvu treba ostaviti dosta hrane, očistiti ga od varooe, zazimiti ga u gornjem nastavku i obezbediti mu dobro provetravanje košnice. Kada su uzimljene zajednice jake, s mladom maticom, zdrave, imaju dovoljno kvalitetne i dobro raspoređene hrane, dobru ventilaciju u košnici, zaštićene su od vetrova i glodara, tada se može mirno čekati naredno proleće, jer će takva društva sigurno zimovati.
