Promena klime je uslovila da sistemi za navodnjavanje postanu neophodni u povrtarstvu. Ulaganje sredstava u izgradnju sistema za navodnjavanje na poljoprivrednom gazdinstvu treba da omogući smanjenje šteta usled suše koje su poslednjih godina evidentne, intenziviranje postojeće strukture proizvodnje, povećanje prinosa na poljoprivrednim gazdinstvima i smanjenje oscilacija kod već postignutih.
Navodnjavanje malih poseda, koji su najčešće u individualnom vlasništvu, tokom poslednjih godina je u razvoju i sve se više primenjuje. Suše koje su se javile u poslednjih nekoliko godina imale su karakter elementarnih nepogoda i značajno su uticale na svest poljoprivrednih proizvođača da je za stabilnu i sigurnu poljoprivrednu proizvodnju navodnjavanje neophodna mera.
Odlučujući se o potrebi navodnjavanja poseda , veoma je važno znati kojoj grupi pogodnosti zemljišta za navodnjavanje pripada to zemljište a potom nastaviti sa istražnim radovima u cilju uvođenja efikasnog navodnjavanja, kakav je kvalitet vode za navodnjavanje, kapacitet izvorišta,koliki je hidromodul navodnjavanja, vrsta vodozahvata, izbor načina navodnjavanja ,izbor sistema za navodnjavanje, zalivna norma I norma navodnjavanja, turnus zalivanja i dr.
Smatra se da je u našim uslovima najpovoljnija temperatura vode oko 20 stepeni C. Suspendovane materije ili nanos u vodi mogu izazvati probleme u eksploataciji sistema za navodnjavanje, posebno kad se zalivanje vrši kapanjem ili veštačkom kišom. Pri tom može doći do zapušivanja dizni na uređajima. Takođe nije zanemarljiv moguć nepovoljan uticaj suspendovanih materija na promenu strukture zemljišta. U cilju otklanjanja opasnih nepovoljnih efekata hladne vode na biljku preporučuje se merenje temperature vode na izlasku iz sistema (rasprskivač). U slučaju da je temperatura manja od 20 stepeni C poželjno je preći na noćno zalivanje kada su znatno manje razlike temperatura biljaka, zemljišta i vode. Sve vode u prirodi sadrže određenu količinu rastvorenih materija. Količina tih materija, njihov sastav i kolebanje tokom godine, ili bolje rečeno sezone zalivanja, uslovljava primenljivost vode za navodnjavanje. Ocena upotrebljivosti vode za navodnjavanje mora se vršiti na svakom vodozahvatu u nekoliko ponavljanja tokom navodnjavanja. Na taj način će izbeći moguće, vrlo nepovoljne promene na biljkama i zemljištu. Upotrebljivost vode mora oceniti stručno lice na bazi izvršene hemijske analize.
U cilju uspešnog gajenja poljoprivrednih kultura, sa ili bez navodnjavanja, neophodno je poznavati zemljišna svojstva. Pre odluke o kupovini opreme za navodnjavanje poželjno je razmotriti šta zemljište na posedu može u uslovima navodnjavanja dati, tj. koliko povećanje prinosa se očekuje ili kakve promene plodoreda su potrebne. Pogodnost zemljišta za navodnjavanje je veoma korisna podloga u projektovanju sistema za navodnjavanje. Naime, zemljišta različitih bonitetnih klasa su podeljena u grupe pogodnosti za navodnjavanje i razlikujemo četiri osnovne grupe i to: U I grupu spadaju zemljišta koja su bez ograničenja pogodna za navodnjavanje ( černozem, aluvijalna zemljišta); U II grupu svrstana su zemljišta koja se mogu navodnjavati uz opreznost, jer u protivnom dolazi do neželjenih efekata: sekundarno prevlaživanje, zaslanjivanje i alkalizacija zemljišta u slučajevima relativno visokog nivoa mineralizovane podzemne vode (livadska crnica, černozem sa ranijim znacima oglejavanja); U III grupu spada veliki broj zemljišnih tipova, podtipova i varijeteta koji imaju različita ograničenja sa aspekta korišćenja u uslovima navodnjavanja , kao što su bezkarbonatnost, zabarenost i težak mehanički sastav.
