Svaka druga osoba u našoj zemlji samoinicijativno uzima antibiotike, a 44 odsto naših sugrađana pije anksiolitike „na svoju ruku”. Čak 80 odsto osoba nije otišlo kod lekara zbog stanja koja inače zahtevaju medicinski pregled, već je čekalo da simptomi prođu sami od sebe, a trećina osoba prestala je da pije antibiotik pre isteka terapije, pokazalo je istraživanje pod nazivom „Nepridržavanje zdravstvenih preporuka i upotreba alternativnih metoda lečenja”, koje je sprovedeno na prigodnom uzorku od 583 ispitanika oba pola, prosečne starosti 39 godina, u okviru projekta „Reason4Health”, čiji je nosilac Filozofski fakultet u Beogradu.
Ova studija je pokazala da je oko dve trećine ispitanika u zdravstvene svrhe koristilo biljne čajeve i napitke, kreme i masti, kao i vitamine i suplemente – bez preporuke lekara. Proizvode alternativne medicine preventivno koristi 62 odsto ispitanika. Trećina njih tradicionalnu i komplementarnu medicinu primenjuje zajedno sa zvaničnom terapijom, a šest odsto ispitanika – umesto zvanične terapije. Podaci takođe govore da je četvrtina ispitanika koristila homeopatiju, a trećina išla kod kiropraktičara, kao i da je čak 99 odsto ispitanika barem jednom koristilo neku od alternativnih medicinskih praksi. Zanimljivo je, međutim, da je samo dva odsto ispitanika odbilo obaveznu vakcinaciju svoje dece.
Tragajući za odgovorom na pitanje koje se osobe slabije pridržavaju zdravstvenih preporuka, autori ovog istraživanja došli su do zaključka da su u pitanju one koje imaju više negativnih i manje pozitivnih iskustava sa zdravstvenim sistemom, odnosno manje poverenja u zdravstveni sistem i zdravstvene radnike, kao i one koje manje vole da odluke o svom zdravlju prepuste svom lekaru. Tu se nalaze i osobe koje svoje zdravlje procenjuju kao lošije ili boluju od hroničnih bolesti, ali i one sklonije sujeverju i verovanjima u teorije zavere. Ponašanja koja se mogu podvesti pod nepridržavanje zvaničnih preporuka obuhvataju samolečenje, menjanje propisane terapije bez medicinskih saveta ili uprkos njima i izbegavanje obraćanja lekaru.
Ovo istraživanje takođe je pokazalo da alternativne metode lečenja više koriste one osobe koje imaju izraženija magijska uverenja o zdravlju (na primer, veruju da se u organizmu gomilaju štetni toksini i da ga zato treba „očistiti”), kao i osobe sklonije sujeverju i verovanju u teorije zavere (koje se, primera radi, ogleda u uverenju da svetom upravlja mala grupa moćnika koja donosi odluke u tajnosti). Religioznije, konzervativnije, kao i osobe koje preferiraju prirodne u odnosu na sintetičke lekove, čak i onda kada među njima nema objektivne razlike, takođe daju prednost alternativnoj medicini, a rodna statistika svedoči da žene češće koriste usluge komplementarne medicine od muškaraca, navode autori ovog istraživanja.
Iako su nepridržavanje zdravstvenih preporuka i korišćenje alternativnih metoda međusobno povezani, na njih utiču različiti faktori – nepridržavanje zvaničnih medicinskih preporuka najviše je povezano sa nepovoljnim iskustvima i nepoverenjem u zdravstveni sistem, a slabije sa iracionalnim uverenjima. S druge strane, iracionalna i magijska uverenja o zdravlju u najvećoj meri predstavljaju objašnjenje zašto ljudi koriste prakse tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine.
