Zakon o radu definiše prekovremeni rad kao rad duži od punog radnog vremena, do koga može doći jedino u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Prema Zakonu o radu radno vreme je „vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom“. Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, osim ako zakonom nije drukčije određeno, a opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Praktično, okvir u kojem se kreće puno radno vreme je između 36 i 40 časova nedeljno. Rad koji je duži od punog radnog vremena smatra se prekovremenim radom.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog – skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno. Ovi poslovi se nazivaju poslovi sa povećanim rizikom. Dakle, kod ovih poslova puno radno vreme može biti i samo 30 sati nedeljno. Ovde smo definisali skraćeno radno vreme, kao vid punog radnog vremena kod poslova sa povećanim štetnim dejstvom za zaposlene, kako bismo kasnije ukazali na ograničenja u pogledu prekovremenog rada.
U cilju zaštite osnovnih prava i dostojanstva radnika, svako zaposleno lice ima pravo na ograničenje maksimalnog broja radnih sati, što je utvrđeno međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja unela u domaći pravni poredak. Isto propisuje i Ustav Republike Srbije, navodeći pravo na ograničeno radno vreme kao neotuđivo pravo svih radno angažovanih lica. Niko se tog prava ne može odreći. Zakon u tom smislu restriktivno uređuje prekovremeni rad kao izuzetak. Zakon precizira da je na zahtev poslodavca zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena samo u slučaju: više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Zakon strogo propisuje da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Takođe, zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
