Unicefov „Nacionalni izveštaj o inkluzivnom obrazovanju u Srbiji za period 2019–2021. godine”, pokazuje da mnoga deca sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, pripadnici romske zajednice i mališani lošijeg socioekonomskog statusa i dalje nisu obuhvaćena školskim sistemom.
Iako je oko 20.000 dece u Srbiji obuhvaćeno inkluzivnim obrazovanjem, mnogi mališani iz osetljivih socijalnih grupa i dalje nisu integrisani u školski sistem. Kako pokazuju podaci iz najnovijeg Unicefovog „Nacionalnog izveštaja o inkluzivnom obrazovanju u Srbiji za period 2019–2021. godine”, mnoga deca sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, pripadnici romske zajednice i mališani lošijeg socioekonomskog statusa i dalje nisu postali deo ovog obrazovanja. Podsećanja radi, proces inkluzivnog obrazovanja u Srbiji započeo je 2009. godine, a za većinu osoba on je sinonim za upis dece sa smetnjama u razvoju u redovne škole. Međutim, inkluzija je mnogo više od toga – odnosi se pre svega na obavezu škole da obezbedi odgovarajuće obrazovanje svakom detetu, bez obzira na njegove intelektualne, socijalne ili razvojne osobenosti. Po individualizovanom programu nastave i učenja, u osnovnim školama obrazuje se 17.000 učenika, dok se u srednjim školama obrazuje oko 2.800 đaka. Povećan je broj ličnih pratilaca – ovu uslugu sada koristi preko 1.800 dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, dok podršku učenicima pruža i 260 pedagoških asistenata u školama. Međutim, i pored značajnog napretka, podaci iz izveštaja ukazuju da su i dalje prisutni određeni izazovi.
Programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, posebno one koji nisu obavezni, i dalje pohađa mali broj dece iz osetljivih društvenih grupa – podaci iz poslednje MICS studije (Istraživanje višestrukih pokazatelja stanje dece i žena u Srbiji) pokazuju da samo sedam odsto romske dece koja žive u romskim naseljima, uzrasta tri do pet godina, pohađa neki od predškolskih programa u odnosu na 61 odsto dece iz opšte populacije, dok obavezni pripremni predškolski program pohađa 76 procenata dece koja žive u romskim naseljima u odnosu na 97 odsto dece iz opšte populacije. Kada su u pitanju deca iz romske populacije, obaveznim osnovnim obrazovanjem nije obuhvaćeno osam odsto mališana koji žive u romskim naseljima, a osnovnu školu završava svega 64 odsto romskih učenika. Međutim, manje od trećine dece koja žive u romskim naseljima upisuje srednju školu, a broj devojčica koje upisuju srednju školu značajno je manji od broja dečaka. Stopa prelaska iz osnovne u srednju školu za romske učenike iznosi 53 procenta, dok je stopa završavanja 61 odsto. Za poslednjih sedam godina ukupno je dodeljeno 6.533 stipendija učenicima romske nacionalnosti, a u 2020/21. školskoj godini ukupno se stipendiralo 1.213 učenika. Međutim, obuhvat dece iz porodica nižeg socioekonomskog statusa srednjim obrazovanjem takođe je nizak i iznosi 79 odsto. Rezultati završnog ispita pokazuju da učenici koji su pohađali nastavu po IOP jedan nastavnom planu pokazuju značajno niže rezultate na završnom ispitu od republičkog proseka, na sva tri testa, kao i učenici koji su upisani u srednje škole na osnovu afirmativne akcije.
Podaci iz Nacionalnog izveštaja pokazuju da se u ovoj školskoj godini 8.647 učenika školuje po individualnom obrazovnom planu (IOP) jedan i 8.358 đaka koji se obrazuju po IOP dva. U srednjim školama po IOP jedan školuju se 403 učenika, dok se 2.356 učenika obrazuje prema IOP dva. Preko 1.800 dece ima podršku ličnog pratioca, oko 2.000 dece dobija dodatnu podršku od zaposlenih u školama za učenike sa smetnjama u razvoju, 260 pedagoških asistenata pruža podršku učenicima iz osetljivih društvenih grupa, a visok procenata učenika iz populacije migranata takođe je uključen u obrazovanje.
