Posledice sve češćih sušnih godina utiču drastičnije na proizvodnju i prinose. Izborom prilagodljivih sorti, tolerantnih sorti i hibrida, gustinom setve i združenom setvom možemo umanjiti negativno dejstvo suše.
Visoka temperatura i jaka insolacija su ograničavajući faktori u poljoprivrednoj proizvodnji. Nedostatak vode utiče na kvantitet i kvalitet proizvodnje. Ukoliko parcele ne navodnjavamo i šanse za veće i kvalitetne prinose su manje. Izborom prilagodljivih sorti, tolerantnih sorti i hibrida, gustinom setve i združenom setvom možemo umanjiti negativno dejstvo suše.
Najčeši periodi kada se najekstremnija suša javlja jesu period cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna kukuruza – jul-avgust, kad su i temperature najviše tokom godine. Sledeća dva perioda suše su period jesenje setve ozimih strnina -oktobar, prolećne prihrane pšenice i setve kukuruza – mart-april. Setvom vrsta koje će izbeći dužinom svoje vegetacije najkritičniji period ekstremnih suša i visokih temperatura može se postići sigurnost u proizvodnji. Ozimi ječam, jari i ozimi stočni grašak, grahorice, ozime pšenice kraće vegetacije i ranija setva ozime raži i tritikalea, mogućnosti su sigurne ratarske proizvodnje. Setvom graškova i lana može se obezbediti sigurnija proizvodnja proteinske hrane upravo zbog suše u periodu oplodnje i nalivanja zrna soje čija je proizvodnja rizična. Pojedine sorte pšenice i hibrida kukuruza pri visokim temperaturama uvijanjem listova takođe smanjuju transpiracionu površinu i time sprečavaju povećano odavanje vode i poboljšavaju tolerantnost biljke na sušu.
Rađena su ispitivanja koja ukazuju da je pri redukovanoj obradi zemljišta bolje čuvanje vlage u zemljištu, pogotovu što se preteranim gaženjem prilikom upotrebe većeg broja mašina i priključaka i sprovođenju klasične obrade zemljišta pored gaženja, povećava sabijenost zemljišta, kvari struktura i povećava odavanje vlage. Međutim, najveći problem je što je iz godine u godinu sve redukovanija obrada zemljišta čak i za kukuruz kod koga bi trebalo da se dubokom osnovnom obradom zemljišta popravi akumulativna sposobnost zemljišta za vodu.
Zalivanje je najbitnija agrotehnička mera kojom bi se biljke izborile protiv suše. Međutim vrlo mali procenat površina je trenutno u zalivnom sistemu. U suvom ratarenju kvalitetna osnovna obrada zemljišta, što manji gubitak vlage u proleće pripremom zemljišta za setvu, adekvatna mineralna ishrana i primena stajnjaka doprinosi boljoj tolerantnosti biljaka na sušu i obezbeđenju sigurnijih prinosa.
Agrohemijska analiza zemljišta najčešće na zemljištima ovih prostora pokazuje nedostatak fosfora. Iznošenje korisnih žetvenih ostataka ili najgori slučaj njihovog spaljivanja, sve su to razlozi koji smanjuju povoljne karakteristike zemljišta i tolerantnost na sušu
Proizvodnjom nekih kultura u združenoj setvi postiže se bolji raspored biljaka na proizvodnoj površini, efikasnije korišćenje vegetacionog prostora, zaštita nižih vrsta senkom viših od suše i visokih temperatura.Kukuruz visinom i habitusom svojih biljaka štiti biljke pasulja jer bar za nekoliko stepeni snižava temperaturu kada je ona najviša a najpogubnija u vreme cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna pasulja. Slično se postiže i kombinacijom suncokreta i pasulja ili kombinacijom kukuruza i tikve ili suncokreta i tikve. Postoje i dobri primeri useva u gustom sklopu- stočnog graška i ovsa, grahorice i deteline, graška i lucerke, usevi koji postižu znatno bolje i kvalitetnije prinose nego u sistemu čistog useva.
