Prva ovogodišnja debata građana, za temu je imala položaj mesnih zajednica u našem gradu. Neposredan povod su predstojeći izbori za savete mesnih zajednica koji su raspisani u nekoliko gradskih naselja i okolnih sela za 5. februar, a pričalo se o lokalnim samodoprinosima, upotrebi rudne rente i komunalnim problemima.
Predstavnici civilnog sektora i opozicionih partija i organizacija iz grada okupili su se u prostorijama mesnih zajednica na Bagljašu, kako bi razgovarali o tome ima li izbora u mesnim zajednicama u Zrenjaninu, ali i o tome koliko su građani upoznati sa nadležnostima mesne zajednice i sa ljudima koji ih u mesnim zajednicama predstavljaju.
Izbori u mesnim zajednicama odavno nisu izbori već puka glasališta na koja građani dolaze pod ucenom, a ukoliko se neko, vlasti nepodoban, odluči za kandidaturu slede strahoviti pritisci i pretnje, zaključeno je na debati. Mesne zajednice već dosta dugo zavise od volje čelnika grada što je pogubno za njihovo funkcionisanje, rekli su učesnici debate i naglasili da građani najbolje znaju šta je potrebno u njihovoj mesnoj zajednici te da je zato neophodna bolja komunikacija mesne zajednice i njenih stanovnika, ali da to nažalost već dugo godina nije slučaj.
Pored brojnih pritisaka, pretnji i ucena, o situaciji na izborima u mesnim zajednicama dosta govori i čenjenica da je na svim mestima na kojim se održavaju izbori 5. februara prijavljena samo jedna lista. Pobednik se tako već unapred zna što je, kako je pretpostavljeno, i bio cilj promene gradskih akata. Zaključak je da je zrenjaninski model o mesnim zajednicama koji podrazumeva postojanje lista, overu potpisa i postojanje kontrolora te izbor bitračkog odbora od strane komisije koju bira Skupština grada, veoma loš, ako ne i najgori model te da je neophodno što pre se vratiti većinskom izbornom sistemu i neposrednom biranju lica u mesnim zajednicama.
