Stručnjaci kažu da pre podizanja zasada aronije treba uradili agrohemijsku analizu zemljišta i nabaviti kvalitetan sertifikovan sadni materijal.
Aronija je voćna vrsta koja je poslednjih godina postala sve popularnija. U pojedinim atarima zasađene su značajne površine pod ovom biljnom vrstom koja izuzetno dobro podnosi niske temperature, čak i do minus 40 stepeni, a nije previše zahtevna za gajenje. Ovo je vreme kada mogu da se podižu i novi zasadi ove voćne vrste. Preporuka proizvođačima je i da zasade aronije podižu na parcelama koje imaju dosta svetlosti, a svakako da pre sadnje obave i agrohemijsku analizu zemljišta.
Kod podizanja zasada aronije, baš kao i kod drugih voćnih vrsta grešaka ne sme biti, jer su u pitanju višegodišnji zasadi, tako da je pre sadnje potrebno obaviti meliorativno đubrenje pri čemu se koristi stajsko đubrivo i mineralna đubriva s povećanim udelom kalijuma i fosfora. Aroniju je najbolje saditi u jesen, mada može da se sadi do početka proleća, odnosno do aprila. Preporuka proizvođačima je da za podizanje novih zasada koriste dvogodišnje sadnice koje imaju dobro razvijen korenov sistem kao i tri do pet izdanaka. Međuredni razmak prilikom sadnje treba da bude tri do četiri metra kao i od 1,5 do dva metra u redu, a sadnja se obavlja u jame dubine 20 cm i prečnika 30 c. Najbolji rezultati se postižu ukoliko se gaji na plodnom tlu, blago kiselom, mada može da se uzgaja na siromašnim, peskovitim i vlažnijim zemljištima. Važno je izbegavati sadnju na preterano zbijenim i suvim zemljištima. Optimalna količina padavina za gajenje aronije je od 500 do 700 mm godišnje. Nedostatak vlage uticaće na kvalitet plodova koji postaju manji i kiselijeg ukusa. Ukoliko se gaji na području sklonom pojavi suše, obvezna je mera navodnjavanja. Što se đubrenja tiče najbolji rezultati u gajenju postižu se ukoliko se u zemljište unosi azot, fosfor i kalijum. Prva berba može se očekivati u trećoj godini zasada. Aronija pripada kulturama s visokim sadržajem biljnih fenola, zbog čega je izuzetno lekovita. Naročito se koristi kod tegoba povezanih s visokim krvnim pritiskom i utiče na elastičnost krvnih žila. Često se prerađuje u sokove, sirupe, džemove i likere, tako da su se mnogi voćari odlučili i na sopstvenu preradu, što svakako donosi veći profit. Kod nas postoje pored crne još i purpurna i crvena aronija, koje se gaje kao ukrasne biljke. Inače, ako se pravilno gaji i vrši nega, može imati životni vek od 30 godina.
