Susam, odnosno seme susama, spada u najstarije začine koje je u upotrebi još od 1.600 godina pre nove ere. Ovo maleno i ukusno seme može se upotrebiti za posipanje najrazličitije vrste hrane od hleba, povrća, preko salata, pa do ribe. Takođe, ceđenjem se dobija susamovo ulje, jedno od najčistijih i najzdravijih ulja za kuvanje na svetu.
Biljka susam je prilično lepog izgleda. Ima privlačne tamno zelene listove i cevaste cvetove koji mogu biti beli ili bledo ružičasti. Odrasle biljke mogu narasti između 1-2m visine u zavisnosti od vrste, a seme se na kraju perioda vegetacije vadi iz suvih mahuna. Kako biste uspešno započeli uzgoj susama kao useva, potrebno je da obezbedite dobro osunčano mesto i zemljište koje se dobro drenira. Seme posejano u zemlju, trebalo bi držati u zatvorenom prostoru tokom prvih 4-6 nedelja, pre nego što se presadi na otvoreno i to nakon što opasnost od kasnih mrazeva uveliko prođe. Biljka zahteva dosta sunca i topao vazduh, te bi bilo poželjno da se na presađivanje sačeka do momenta kada dnevne temperature počnu da dostižu vrednost od oko 20 stepeni. Budući da mogu i da se razgranaju i da visoko porastu, trebalo bi ih saditi na razdaljini od oko jednog metra razmaka u redu.
Biljci susama potrebno je između 100-130 dana da završi vegataciju i postane spremna za branje. Nakon oprašivanja, cvetovi se razvijaju u uske i nekoliko centimetara dugačke mahunice. Seme je spremno za branje kada mahune dobiju braon boju i postanu blago napukle. Mahune koje rastu u podnožju biljke, najčešće će biti spremne za branje još dok su cvetovi pri vrhu u fazi cvetanja, te je tako višestruka berba zagarantovana. Ručno branje domaće uzgojenog susama najbolje se obavlja tako što se mahuna pažljivo otrgne sa biljke. Potom se ubrane mahune poređaju na papir kako bi se osušile. Kada postanu potpuno suve i krte, potrebno ih je nežno skrckati i izvaditi seme. Kako bi se odstranila pleva i i drugi ostaci, bilo bi poželjno prosejati seme koristeći odgovarajuće sito. Lekovita dejstva susama bila su poznata još starim Egipćanima, Asircima, Vaviloncima, Indusima i Kinezima, a koristili su ga protiv ćelavosti, peruti, zubobolje, zujanja u ušima, išijasa…
Seme susama ima visoku koncentraciju fitosterola. Ukoliko su dovoljno prisutni u ishrani, mogu da redukuju nivo holesterola u krvi, poboljšaju imunitet i smanje rizik od nastanka pojedinih oblika karcinoma. Osim toga, susam je bogat gvožđem, kalcijumom, kao i drugim mineralima i vitaminima, a predstavlja savršenog čistača organa za varenje.
