Nacionalni udžbenici sadržaće lekcije iz više predmeta i oblasti koje tek treba da budu određeni, a obuhvatiće, na primer, nacionalnu istoriju, kulturu, jezik, geografiju… Zasad razmatraju dve opcije. Prva je da izdaju po jednu školsku knjigu za svaki razred, a druga da štampaju samo tri udžbenika: za mlađe i starije osnovce i za srednjoškolce. Te knjige bi, prema standardnoj proceduri, nakon mišljenja Nacionalnog prosvetnog saveta, odobravao ministar prosvete, prema predlogu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Kako komentariše ideju nacionalnih udžbenika pitali smo Vladana Glišića.
Glišić je odgovorio da gubimo vreme i da ne podižemo svest generacijama o tome kom narodu pripadaju, na kakvom geopolitičkom prostoru žive, šta su njihovi izazovi, i lični i zajednički, u budućnosti. Najbolji primer, prema Glišićevim rečima, je Izrael, koji je u vrlo sličnim geopolitičkim okolnostima kao Srbija. On je rekao da su nacionalni udžbenici dobra ideja, ali da treba da budu deo ukupne kulturne strategije, koja bi podrazumevala promenu sistemskih postavki. “Digitalizacija je sjajna stvar, ali postavlja se pitanje onoga što je gospodin Siniša Ljepojević izneo u javnost da postoji mogućnost da su serveri za sve podatke koji su vezani za obrazovanje u Hrvatskoj” rekao je Glišić. On je navio da su strani izdavači dozvoljavali hrvatskim autorima da pišu naš knjige vezane za istoriju, što je prema njegovim rečima nedopustivo.
