Sudeći po padavinama proteklih meseci, ove godine se čeka odličan rod uljane repice. Međutim neophodno je na vreme zaštiti useve ove uljarice od štetočina i bolesti koje joj prete tokom i nakon perioda cvetanja.
Repičin sjajnik (Meligethes arneus) preferira vrste iz porodice kupusa, a uljanu repicu posebno. Javlja se pred samim cvetanjem. Glavna hrana mu je polen, te dok su cvetovi zatvoreni gricka pupoljke dok ne dođe do prašnika, usput uništavajući čitave cvetove. Može napraviti velike štete do samog cvetanja repice, kada kultura procveta, prašnici su insektu „kao na tacni“ i ostale delve biljke ne dira. Čak može biti i koristan dok se kreće sa cveta na cvet, usput ih oprašujući. Prošle godine ovih bubica nije bilo u tolikom broju. Ne prave velike probleme ukoliko se tretmani vrše redovno.
Repičin sjajnik (Meligethes arneus) preferira vrste iz porodice kupusa, a uljanu repicu posebno. Javlja se pred samim cvetanjem. Glavna hrana mu je polen, te dok su cvetovi zatvoreni gricka pupoljke dok ne dođe do prašnika, usput uništavajući čitave cvetove. Može napraviti velike štete do samog cvetanja repice, kada kultura procveta, prašnici su insektu „kao na tacni“ i ostale delve biljke ne dira. Čak može biti i koristan dok se kreće sa cveta na cvet, usput ih oprašujući. Prošle godine ovih bubica nije bilo u tolikom broju. Ne prave velike probleme ukoliko se tretmani vrše redovno.
Jedna od polifagnih štetočina koja takođe pravi problem ratarima u periodu cvetanja repice je rutava buba (Tropinota hirta). Ova buba se hrani cvetovima svih biljaka. Pojede ceo cvet, sve do stabljike. Ne pravi probleme samo ratarima koji gaje uljanu repicu već i voćarima, povrtarima i ljudima u rasadnicima. „Javlja se periodično jer nije usko vezana za agroekosistem i često prezimljava u prirodi stoga u godinama kada se prenamnoži, može napraviti velike štete poljoprivrednicima. Dobra vest je ta, da prošle godine nije zabeležena u značajnom broju“. Izuzetno je nezgodna za tretmane iz razloga što je aktivna kada su i pčele, pa ne možete vršiti tretmane pesticidima, a da ne naškodite pčelama. Takođe, zbog svog ‘bundastog’ tela, same hemikalije ne mogu doći do njenog disajnog sistema jer se pesticidi zadržavaju na silnim dlačicama koje ima svuda po telu i izuzetno ju je teško suzbiti na ovaj način. Dobra stvar je što rutava buba napada samo ivične delove parcela. Stoga savetuje proizvođačima da repicu seju celovito, odnosno da ne rasparčavaju parcele pod ovom kulturom, već da je seju na veće njive kao dodatni vid zaštite od ove štetočine. Važno je istaći da uljana repica cveta početkom maja i da je to skoro pa jedini cvet na njivama i stoga sve štetošine koji se hrane cvetovima ali i oprašivači pohrle ka poljima ove kulture. Sve ostale biljke na njivama cvetaju kasnije, stoga je tu uvek najveća gužva, i štetočina i samih oprašivača dok ne procvetaju ostale vrste“, zato treba biti oprezan i biti opskrbljen znanjem.
Repičina pipa ljuskarica je takođe štetočina koju treba pomenuti i javlja se u drugoj polovini vegetacije ove kulture. Kao što joj samo ime kaže, ovaj insekt svoja jajašca polaže nakon cvetanja, u novoformirane plodove repice – ljuske. Može biti izuetno nezgodna kada su pitanju tretmani protiv nje jer su biljke velike od jednog do 1,5 metara i praktično je nemoguće traktorom ući u njivu kako bi se izvršio tretman. Kada se govori o tretmanima protiv nje, loša vest je ta, što ova štetočina ima izuzetno široku ekološku valencu i toleriše raznorazne životne uslove. S druge strane dobra vest je da je na našim njivama zabeležena u manjem broju i da trenutno ne predstavlja veliku opasnost po proizvođače, ali će se to svakako promeniti ukoliko se povećaju i same površine pod uljanom repicom.
Pored insekatskih štetočina, takođe je važno naglasiti i uticaj raznih vrsta parazita koji mogu uzrokovati bolesti biljaka uljane repice.
Jedna od polifagnih štetočina koja takođe pravi problem ratarima u periodu cvetanja repice je rutava buba (Tropinota hirta). Ova buba se hrani cvetovima svih biljaka. Pojede ceo cvet, sve do stabljike. Ne pravi probleme samo ratarima koji gaje uljanu repicu već i voćarima, povrtarima i ljudima u rasadnicima. „Javlja se periodično jer nije usko vezana za agroekosistem i često prezimljava u prirodi stoga u godinama kada se prenamnoži, može napraviti velike štete poljoprivrednicima. Dobra vest je ta, da prošle godine nije zabeležena u značajnom broju“. Izuzetno je nezgodna za tretmane iz razloga što je aktivna kada su i pčele, pa ne možete vršiti tretmane pesticidima, a da ne naškodite pčelama. Takođe, zbog svog ‘bundastog’ tela, same hemikalije ne mogu doći do njenog disajnog sistema jer se pesticidi zadržavaju na silnim dlačicama koje ima svuda po telu i izuzetno ju je teško suzbiti na ovaj način. Dobra stvar je što rutava buba napada samo ivične delove parcela. Stoga savetuje proizvođačima da repicu seju celovito, odnosno da ne rasparčavaju parcele pod ovom kulturom, već da je seju na veće njive kao dodatni vid zaštite od ove štetočine. Važno je istaći da uljana repica cveta početkom maja i da je to skoro pa jedini cvet na njivama i stoga sve štetošine koji se hrane cvetovima ali i oprašivači pohrle ka poljima ove kulture. Sve ostale biljke na njivama cvetaju kasnije, stoga je tu uvek najveća gužva, i štetočina i samih oprašivača dok ne procvetaju ostale vrste“, zato treba biti oprezan i biti opskrbljen znanjem.
Repičina pipa ljuskarica je takođe štetočina koju treba pomenuti i javlja se u drugoj polovini vegetacije ove kulture. Kao što joj samo ime kaže, ovaj insekt svoja jajašca polaže nakon cvetanja, u novoformirane plodove repice – ljuske. Može biti izuetno nezgodna kada su pitanju tretmani protiv nje jer su biljke velike od jednog do 1,5 metara i praktično je nemoguće traktorom ući u njivu kako bi se izvršio tretman. Kada se govori o tretmanima protiv nje, loša vest je ta, što ova štetočina ima izuzetno široku ekološku valencu i toleriše raznorazne životne uslove. S druge strane dobra vest je da je na našim njivama zabeležena u manjem broju i da trenutno ne predstavlja veliku opasnost po proizvođače, ali će se to svakako promeniti ukoliko se povećaju i same površine pod uljanom repicom.
Pored insekatskih štetočina, takođe je važno naglasiti i uticaj raznih vrsta parazita koji mogu uzrokovati bolesti biljaka uljane repice.
