Majčina dušica je višegodišnja lekovito-aromatična biljka koja za svoje uspevanje traži puno svetlosti i toplote i jedna je od začinskih biljaka koje bi trebalo da posadite.
Za uspešno gajenje zahteva srednje laka, plodna zemljišta sa dovoljno vlage. Da bi se ostvario dobar prinos i zadovoljavajuća krupnoća cvasti, potrebno je primeniti i navodnjavanje. Majčina dušica se obično uspešno gaji četiri do šest godina na istoj parceli. Dobri predusevi za majčinu dušicu su đubrene okopavine i jednogodišnje mahunarke i ona se može vraćati na isto mesto posle četiri godine. U fazi mirovanja podnosi niske temperature. Ne odgovaraju joj teška i vlažna zemljišta kao i peskovita, laka i hladna. Majčina dušica razmnožava se direktnom setvom, proizvodjom rasada ili deljenjem busena.Direktna setva se obavlja u jesen ili u proleće, širokoredno na 30-40 cm međuredno i osam do 10 cm u redu. Dubina setve je jedan do dva centimetra. Posle nicanja, usev se proređuje na potreban sklop. Gajenje iz rasada: setva se obavlja u tople leje polovinom februara i neguje do kraja leta. U jesen se rasađuje na stalno mesto. Rasađivanje se može obaviti i u proleće, ali je bolji prijem sadnica u jesen. Deoba bokora se obavlja u vreme mirovanja (kasna jesen ili rano proleće), tako što se dele busenovi i rasađuju Posle košenja se vrši prihranjivanje i navodnjavanje kako bi se biljke bolje regenerisale. Zaštita od biljnih bolesti se vrši samo kod većeg napada bolesti i štetočina .Kad je berba u pitanju, beru se samo razvijene cvasti od juna meseca, zatim se cvasti suše na 35-40 stepeni u sušarama ili prirodnim putem. Za tri nedelje počinje novo cvetanje i berba se nastavlja do prvih mrazeva. Prinos suvih cvasti je 400 do 800 kg, a herbe 1.000 do 2.000 kg. Etarsko ulje se dobija iz sveže herbe.
Majčina dušica je vrlo dobra za probavu a pomaže i u razgradnji masne hrane. Idealna je za pripremu čorbi, variva i marinada. Može se dodavati supama, sosevima i filovima. Dobro se slaže s živinskim mesom, školjkama i jelima od divljači.
