Inflacija u Srbiji bi na kraju ove godine mogla da bude od sedam do osam odsto, pod uslovom da inflacija u zoni evra uspori sa sadašnjih osam do devet odsto na četiri do pet odsto, objavila je Narodna banka Srbije.
„Očekujemo da u prvom tromesečju ove godine inflacija stagnira, a da onda počne osetnije da pada“, rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković na predstavljaju izveštaja o inflaciji za februar. Kako je precizirala, prema februarskoj centralnoj projekciji, NBS očekuje da će međugodišnja inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa. „Procenjujemo da će se inflacija nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine, tako da bi krajem godine trebalo da bude dvostruko niža nego početkom ove godine“, kazala je ona.
Ona je istakla da je prvi put za poslednje dve godine projektovana inflacija za tekuću godinu na nižem nivou nego u prethodnoj projekciji, usled slabljenja globalnih troškovnih pritisaka, smanjenja uvozne inflacije i efekata mera monetarne politike, pri čemu je još u većoj meri smanjena projekcija za 2024. godinu. „Sada očekujemo da će se inflacija u granice cilja vratiti sredinom 2024, što je ranije od naših prethodnih očekivanja“, rekla je Tabaković.
Prema njenim rečima, u smeru niže inflacije trebalo bi da deluju dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta. „Silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno bi mogla biti ublažena, ali ne i narušena, nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, odnosno manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu“, rekla je guvernerka.
Podsetila je da je tokom poslednjeg tromesečja 2022. godine međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila oko 15 odsto, što je nešto niže od očekivanja iznetih u novembarskoj projekciji NBS. Ponovila je da je oko dve trećine doprinosa inflaciji poticalo od cena hrane i energenata, pri čemu se, kao i u drugim zemljama, doprinos cena energenata poslednjih meseci smanjivao, dok je doprinos cena hrane nastavio da raste. Objasnila je da pored toga proizvođačke i uvozne cene još uvek beleže relativno visoke međugodišnje stope rasta, mada niže nego u prethodnom tromesečju, što utiče na domaću baznu inflaciju, odnosno inflaciju po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta. „Ipak, zahvaljujući održanoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, bazna inflacija se i dalje kreće ispod ukupne inflacije i u decembru je iznosila 10,1 odsto međugodišnje“, rekla je Tabaković.
