Sporazum o prvoj tranši investicionog granta za izgradnju brze pruge Beograd–Niš, koji je potpisan u vozu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i komesara Evropske unije za proširenje i susedsku politiku Olivera Varheljija, podrazumeva grant u ukupnom iznosu od 598 miliona evra, od čega je do sada odobreno 265 miliona, u okviru finansijskog paketa za železnički Koridor 10.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Goran Vesić i šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Alesandro Bragonzi potpisali su danas sporazum o prvoj tranši investicionog granta za izgradnju brze pruge Beograd–Niš. Dokument se odnosi na gradnju deonice Stalać–Đunis, na trećoj etapi buduće brze pruge, koja će se prva raditi, jer je za tu deonicu idejni projekat već završen i odobren.

Vučić je nakon potpisivanja sporazuma u železničkoj stanici Beograd centar u Prokopu, naglasio da je reč o ogromnoj pomoći EU za jedan od najvećih projekata ikada u koje je Srbija ušla. Projekat je vredan dve milijarde i 775 miliona evra, od čega nam EU poklanja 610 miliona evra, iz budžeta Srbije izdvaja se 525 miliona evra, a ostatak će po najpovoljnijim kamatama biti finansiran od strane EIB i EBRD-a, objasnio je Vučić. Predsednik je naveo da će Niš ovom brzom prugom biti spojen sa Beogradom, ali i sa Istanbulom, Solunom, Atinom, iskazavši zahvalnost Evropskoj uniji na pomoći. Varhelji je istakao da ovaj projekat može da promeni realnost za građane Srbije i celokupnog regiona, jer treba da donese nova radna mesta, ulaganja na jugu Srbije.

Brza pruga Beograd–Niš biće duga 230 kilometara, a završetak radova se očekuje 2029. godine. Izgradnja će se odvijati u tri etape, i to Beograd–Velika Plana, Velika Plana–Paraćin i Paraćin–Niš. Predsednik Srbije ugostio je Varheija na železničkoj stanici Beograd centar, gde su u vozu do stanice Ripanj održali tête-à-tête sastanak, nakon čega je usledio susret članova delegacija Republike Srbije i Evropske unije. Potpisivanju dokumenta o prvoj tranši investicionog granta prisustvovala je i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.