Čim sunce grane i ogreje zemlju počinje povrtarska sezona na otvorenom. Ali, pre toga, još tokom februara i marta, seje se razno povrće koje se gajiti preko rasada. Kada je reč o povrću, uslovno rečeno, postoje tri važnija roka setve ili sadnje. To su rana prolećna, postrna i jesenja setva ili sadnja povrća.
Pošto skoro svaka povrtarska vrsta traži određenu temperaturu za nicanje , rast i plodonošenje, i osvetljenost, valja napraviti dobar raspored setve. U setvi povrće, uslovno rečeno, postoje tri važnija roka setve ili sadnje. To su rana prolećna, postrna i jesenje zimska proizvodnja. A važno je napraviti pravi plodored za uzgoj povrća. Povrće se može sejati omaške, u redove i u kućice. Setva omaške ima brojne i dobro poznate nedostatke, ali se ona u povrtarstvu dosta primenjuje. Ovaj način se naročito primenjuje u proizvodnji rasada. Setva u redove je najbolja. Ona se može obavljati ručno i mašinski. Na malim površinama seje se ručno ili malim ručnim sejalicama. Ovakvom setvom obezbeðuje se ravnomeran raspored biljaka na parceli.
U kućice se seje povrće kao što su krastavci, lubenice, dinje, boranija, grašak, bob i dr. a pruža mogućnost da se seje na tačno dređeno rastojanje u i između redova. Seje se isključivo ručno. Najsavremeniji naćin setve, vezan samo za proizvodnju rasada, je setva u kontejnere, čaše, kesice…
Dubina setve je vrlo značajna za sigurno i pravilno nicanje. Dublje posejano seme teže niče, a suviše plitko često propada, jer ne isklija ili se klica osuši. Za svaku vrstu povrća postoji optimalna dubina setve i ona se utvrđuje na osnovu snage klice i osobina zemljišta. Ukoliko je seme sitnije i klica nežnija utoliko se mora pliće sejati i obrnuto. Povoljna vlažnost zemljišta omogućuje pliću setvu. Na lakim, rastresitim zemljištima seje se dublje, jer u površinskom sloju takvih podloga postoji izraženo kolebanje vlage. Osim toga, na lakom zemljištu klica savlđuje manji otpor pri nicanju. Vreme setve povrća zavisi od vrste, klimatskih uslova, rokova prispevanja i namene roda. U zavisnosti od vremena setve postoje sledeći rokovi: Prolećna, letnja, jesenja i predzimska setva. Takođe, u zavisnosti od temperature, u martu mogu da se rasade karfiol, keleraba, blitva i kupus. U drugoj polovini aprila seju se kukuruz šećerac, krompir za jesenje vađenje, celer, pasulj, cvekla, paradajz i paprika. Krajem aprila, mogu se posejati lubenice, dinje, krastavci i boranija, ali treba biti oprezan zbog mogućih kasnih mrazeva, pa ukoliko je potrebno, izniklo povrće štititi od hladnoće pokrivanjem agrotekstilom, folijom, novinskom hartijom, lišćem ili slamom. Upravo zbog mogućih mrazeva sa sadnjom rasada osetljivih povrtarskih biljaka kao što su paprika, paradajz, patlidžan i tikvice, valja sačekati do posle Đurđevdana (6. maja), pa čak i polovine maja. Niske noćne temperature im ne prijaju i mogu ozbiljno da im naškode. Ovo važi i za krompir koji je posle nicanja osetljiv na niske temperature.
