Proizvodnja ovčijeg mleka zavisi od genetske osnove, uslova ishrane i držanja i zdravstvene zaštite životinja.
Ovce proizvode mleko u skladu sa potrebama jagnjeta. Visokoproizvodne ovce imaju velike potrebe za energijom ali nisu u stanju da pojedu količinu hrane koja bi sprečila gubitak telesne mase. Tada koriste deponovanu mast kao izvor energije za sintezu mleka. Važno je napomenuti da se telesna mast može koristiti kao izvor energije samo ako su ovce snadbevene dovoljnim količinama amino-kiselina. To znači da se mora voditi računa da ovce dobijaju dovoljno proteina i to u adekvatnom obliku. Tokom prvih 5-6 nedelja ovce proizvode najviše mleka na dan, a od 8-10. nedelje količina opada, dok u njemu raste količina suve materije i masti.
Mlečnost ovaca zavisi od više faktora, a najznačajniji su: genetska osnova, uslovi ishrane, uslovi držanja, zdravstvena zaštita. Rasa ovaca ima veliki značaj u proizvodnji mleka pod uslovom da vladaju minimalni uslovi da može da se ispolji genetski potencijal. Najmlečnije rase ovaca su istočno frizijska, avasi, lakon, sardinijsja i dr. Ukrštanje različitih rasa je brz i efikasan način povećanja proizvodnje mleka. Od svih mlečnih rasa istočnofrizijska ovca je najznačajnija zbog prenošenja osobina visoke mlečnosti na meleze rasa sa kojima se ukršta. Uzrast ovaca je vrlo značajan za proizvodnju mleka. Ovce koje se prvi put jagnje i starije od 8 godina imaju značajno manju količinu mleka. Maksimalna količina kod ovaca manje mlečnosti luči se u 3. i 4. laktaciji, dok mlečnije rase najveće količine mleka imaju u periodu između 3. i 6. laktacije. Tip rođenja ima značajan uticaj na ukupnu količinu mleka u laktacijama. Utvrđena je pozitivna veza između broja jagnjadi i mlečnosti majke. Dvojke, trojke ili četvorke sisanjem deluju stimulativno na intezivniji rad mlečne žlezde koja proizvodi veće količine mleka nego ovce koje su ojagnile i dojile jedinice. To povećanje može da iznosi 25-30%. Ishrana ovaca mora biti stalno adekvatna da bi se postigla maksimalna proizvodnja. Obrok mora biti kompletan količinski, u energetskom pogledu, raznovrsnosti hranjivih materija i njihove biološke vrednosti, a pre svega proteinskih materija.
