Građani Srbije su tokom prošle godine popili ukupno 7,34 miliona pakovanja lekova za umirenje (anksiolitika) i antidepresiva, koji se nalaze na Listi A i Listi A1 Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno koji se izdaju na lekarski recept, najnoviji su podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Bez obzira na to što se propisivinje anksiolitika smanjilo za 6,5 odsto i antidepresiva za jedan odsto u odnosu na 2021. godinu, ispada da smo popili više kutija ovih medikamenata nego što Srbija, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o prvim rezultatima prošlogodišnjeg popisa , ima stanovnika – 6.690 887. Kako za Danas navode iz RFZO, od ukupnog broja izdatih kutija pomenutih lekova, 5,2 miliona pakovanja su anksiolitici i 2,14 miliona pakovanja su antidepresivi. Po pitanju potrošnje lekova iz grupe anksiolitika, koji se nalaze na Listi A i Listi A1 ukupno je propisano 2,49 miliona pakovanja benzodiazepina, lorazepama oko 1,26 miliona, diazepama oko 1,26 miliona pakovanja i alprazolama oko 188.000 pakovanja. „To je za oko 6,5 odsto manji broj pakovanja u odnosu na broj izdatih lekova iz ove grupe tokom 2021. godine, kada je izdato oko 5,5 miliona pakovanja“, navode u RFZO. Kada je reč o antidepresivima, koji se nalaze na Listi A i Listi A1 na teret sredstava RFZO, tokom 2022. godine izdato je oko 2,14 miliona pakovanja ovih lekova. „To je za oko jedan odsto manji broj pakovanja u odnosu na broj izdatih lekova iz ove grupe tokom 2021. godine“, ističu oni.
Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, kaže za Danas da je povećanje potrošnje anksioloitika uvek pokazatelj lošijeg kvaliteta zdravstvene zaštite. „Činjenica da smo smanjili njihovu potrošnju u odnosu na 2021. godinu govori o tome da je javno- zdravstveni rad, koji je imao pik u prethodnih pet godina, a koji se ticao zaštite mentalnog zdravlja, dao rezultate“, kaže prof. dr Stašević Karličić. Kako ona dodaje, kada su u pitanju antidepresivi, smanjenje njihove potrošnje ima veze i sa činjenicom samnjenja stope depresivnih poremećaja. „O tome svedoče rezultati studije koja je rađena 2021. godine u sklopu istraživanja koliko je pandemija kovida uticala na mentalno zdravlje stanovništva Srbije. Ispostavilo se da je učestalost 2,2 odsto depresivnog poremećaja u opštoj populaciji, a generalizovanog anksioznog poremećaja 1,9 odsto, što je manje nego u zemljama zapadne Evrope“, objašnjava. Prema njenim rečima, novi antidepresivi jesu lekovi izbora za lečenje anksioznih i depresivnih poremećaja, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, kao i da je njihova potrošnja indikator kvaliteta zdravstvene zaštite. Upitana ko sve može da propisuje te lekove, kaže da antidepresive mogu samo psihijatri, dok anksiolitike i lekari drugih specijalnosti.
