Od 15. decembra 2019. godine, posle više od tri decenije, nema vakcinacije protiv klasične bolesti svinja u Srbiji. Međutim, sad je najveća pretnja za gašenje već smanjenog fonda svinja u Srbiji, afrička kuga svinja (AKS). Bez pronalaska vakcine protiv ove bolesti, nemoguće je suzbiti ovu pošast, koju ponajviše prenose divlje svinje. Rešenja, su da se u prvom redu podignu ograde duž granica sa našim susedima.
Stočni fond u Srbiji je devastiran. U najtežoj situaciji nalazi se proizvodnja svinja. Prema podacima RZS u Srbiji postoji 3,22 miliona svinja. Statistika još prikazuje da proizvodimo blizu 300.000 tona svinjskog mesa! Stočari kažu da ih je manje od dva miliona. Prazni su obori za tov, a mesare su pune zahvaljujući, pre svega, uvozu ali i pokolju stoke. Srbija je pre jedne decenije u oborima imala i 1,1 miliona krmača za priplod, a danas ih je manje od 100.000. Sa tim fondom nema obnove ove proizvodnje. Samo u 2022. godine uvezeno je više od 300.000 prasića, a ove godine planira se uvoz još million prasadi. Pored toga u Srboiju je uvezeno i 300.000 svinja. Uvoz neće spasiti stočarstvo Srbije koje u BDP agrara zemlje učestvuje samo sa 28,1 odsto, a uskoro će pasti samo na 20 odsto. Karakteristika nerazvijenih zemalja je da stočarstvo u BDP agrara učestvuje ispod 60 odsto! U poslednjoj deceniji ugašeno je oko 60.000 mini farmi i bez posla je ostalo oko 100.000 ljudi. Najteža situacija je sad jer afrička kuga svinja (AKS) preti da potpuno uništi svinjogojstvo Srbije. Bolest je već stigla u pogranične delove Srbije.
Dakle, bez pronalaska vakcine protiv afričke kuge svinja, nemoguće je suzbiti bolest svinja koju prenose divlje svinje. Ukoliko se virusom zarazi samo jedna životinja, treba na human način uništiti celokupno stado i ostala u okolini. ne postoji opasnija i lukavija bolest pošto virus može dugo da boravi u krvi svinja, a da se ne primeti da su zaražene. Zato je potrebno dugo primenjivati sistem organizovane kontrole tova. To podrazumeva da se životinje drže u zatvorenom prostoru, izolovane i da ljudi koji ih hrane imaju zaštitnu opremu i odeću.
U Srbiji je samo 2022. godine registrovano 258 slučajeva u 107 gazdinstava u južnom i istočnom delu zemlje – afričke kuge svinja. Potrebno je hitno, da struka zajedno sa Upravom za veterinu Ministarstva poljoprivrede i državnim organima odredi bio sigurnosne mere i da za to izdvoji novac. Bolest je prisutna u okolini, ali i u Srbiji, ali za sad je pod kontrolom, što ne znači da se očekuje da neće doći do novih pojava koje bi mogle da nanesu i značajne materijalne štete, koje su već pretrpele zemlje u okolini šire, gde je bolest prisutna, navodi Krnjaić. Nudimo rešenja, a to su da se u prvom redu podignu ograde duž granica sa Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom gde ima AKS-a koji pravi velike gubitke ne samo državama koje moraju da uvoze svinjsko meso. Među njima je i Srbija. Ograde su potrebne da bi se zaustavilo nekontrolisano kretanje divljih svinja. Jer, one neznaju i nepoštuju granice, a bez ,,pasoša’’ ih prelaze i – prenose bolest. Drugi problem je da se najveći broj svinja u Srbiji tovi u malim porodičnim gazdinstivma na tradicionalan način u otvorenom prostoru. Hrane se sa pomijama, koje mogu biti kontaminirane, pa su i prenosioci bolesti. Od oko 2,9 miliona svinja, koliko je Srbija imala u 2022. godini prema podacima RZS, dve trećine životinja su tovili mali farmeri u čijim oborima je bilo do deset svinja. Takvih je u Srbiji od ukupnog broja čak 67 odsto. Da bi se rešio problem u tim gazdinstvima, potrebno je uskladiti propise i kategorisati komercijalne farme i one koje to nisu, jer su mala gazdinstva najveća žarišta za pojavu AKS-a.
