Zrenjaninac Naser Šabani godinama bije bitku sa ljudima koji ga onemogućavaju da priđe svojoj kući. Naime, s jedne strane kuće prilaz je zatvoren voljom direktorke OŠ „2. oktobar“, a sa druge strane problem pravi prvi komšija.
Dom je mesto u kom provodimo vreme sa svojom porodicom i prijateljima, prisećamo se prošlosti, stvaramo nove uspomene i pravimo planove za budućnost. Ali šta se dešava kada domu ne možemo da pristupimo ili kada do svog dvorišta i kuće ne možemo kao svi normalni ljudi? Sa ovim problemom susreo se naš sugrađanin Naser Šabani, kom pristup kući otežavaju kako rukovodstvo OŠ „2. oktobar“ tako i prve komšije.
Šabani je dobio obećanje da će kući moći da pristupi iz ulice Begejski red, ali to nije ostvareno. Očajan, pokušao je sam da uredi prilaz s te strane kuće, ali je nakon prijave od strane komšinice morao da ukloni nasut izlupan beton.
Život pokraj škole za porodicu Šabani nije lak, učenici raznim predmetima gađaju i Nasera i njegovu kuću. Jednom prilikom su mu čak i razbili glavu. Međutim, on decu ne krivi. Sve probleme sa školom, kako kaže, ima zbog direktorice, a kraj problemima se ne nazire.
U svom domu bismo trebali da se osećamo najsigurnije i najsrećnije, a dolazak kući trebalo bi da je pesma. To je našem sugrađaninu Naseru Šabaniju oduzeto voljom pojedinaca koji misle da su svemogući i da su iznad zakona i propisa, a za to vreme institucije ćute i ne rešavaju problem svog komšije, svog sugrađanina, koji samo želi uslove za život i rad dostojne svakog čoveka.
