Očekuje se da će rast ukupnih potrošačkih cena u drugom kvartalu ove godine i dalje, prema navodima Republičkog zavoda za statistiku, biti pod najvećim uticajem rasta cene hrane, struje i ogreva. Kako se navodi u publikaciji „Trendovi“, očekuje se da međugodišnja inflacija u prvom kvartalu bude oko 16,2 odsto, a u drugom 13,5 procenata.
„Od maja 2023, najavljen novi mesečni rast cena električne energije (od osam odsto) i gasa (11 odsto) rezultiraće u drugom kvartalu ove godine međugodišnjim rastom cena struje od 24,8 odsto, a gasa od 26,9 odsto, učestvujući na taj način u strukturi prognozirane međugodišnje stope rasta potrošačkih cena za drugi kvartal 2023. sa oko 9,4 odsto. Ovaj najavljen rast cena električne energije i gasa predmet je dogovora prilikom sklapanja novog aranžmana Vlade Srbije sa MMF-om i odnosi se na politiku finansijske održivosti energetskog sektora“, navodi RZS u publikaciji „Trendovi za četvrti kvartal 2022. godine“. MMF od Srbije traži da cene struje i gasa, uz već uračunato poskupljenje od 1. januara 2023, podigne još tri puta – 1. maja i 1. novembra ove godine, kao i 1. maja 2024. Prema navodima iz dokumenta koji je objavio MMF, uvećanje cene gasa u svakom koraku treba da bude bar 10 odsto, a struje – takođe po istoj dinamici u svakom navedenom koraku – za po osam procenata, minimum.
Republički zavod za statistiku u novoobjavljenoj publikaciji navodi da se „na osnovu vodećeg kompozitnog indikatora potrošačkih cena (IPC RZS)“, očekuje međugodišnja inflaciju u prvom tromesečju ove godine od oko 16,2 odsto, dok za drugi kvartal predviđa stopu od 13,5 odsto. Očekuje se da će rast ukupnih potrošačkih cena u drugom kvartalu 2023. i dalje biti pod najvećim uticajem rasta cene hrane, električne energije i rasta cene ogreva (čvrstih goriva). „Važno je napomenuti da će u formiranju međugodišnje stope rasta ukupnih potrošačkih cena i dalje predominantan uticaj imati rast cena hrane, čiji će uticaj u drugom kvartalu 2023. biti čak za oko 2,4 puta veći od najavljenog zajedničkog rasta cene električne energije, gasa i očekivanog poskupljenja čvrstih goriva. Prema vodećem indikatoru potrošačkih cena (IPC RZS), nakon drugog kvartala 2023, očekuje se uspostavljanje ekspanzivnog vrha inflacije potrošačkih cena i postepen pad međugodišnje stope rasta“, ističe RZS.
Kada je reč o hrani, RZS navodi da je u 2022. najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena imao godišnji rast cene mesa od 20,3 odsto. Rast cene mesa najviše je bio pod uticajem rasta cena svinjskog mesa bez kostiju, goveđeg i junećeg mesa bez kostiju i pilećeg filea, čije je učešće u strukturi godišnje stope rasta cene mesa iznosilo 43,7 odsto. „Rast cena mleka, sira i jaja je od sredine 2022. godine povećao svoj uticaj na ukupne potrošačke cene, pre svega, usled rasta cena jogurta (jogurt, voćni jogurt, sa dodatkom žitarica i sl.), kiselog mleka, kefira i sl, svežeg sira svih vrsta i kokošijih jaja, učestvujući u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena za 2022. sa 9,6 odsto“, navodi RZS. Suša od sredine 2022. znatno je doprinela većem uticaju cena hleba i žitarica na rast ukupnih potrošačkih cena. „Najveći doprinos godišnjem rastu cena hleba i žitarica (od 18,5%) imali su rast cena belog hleba, pšeničnog brašna, testenine od belog brašna i slanog peciva, učestvujući u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica sa 62,2 odsto. Cena povrća je cele 2022. godine dominantno bila određena cenom krompira (naročito crvenog), paradajza i paprike, rezultirajući godišnjom stopom rasta od 21,3 procenta“, naveo je RZS.
