Sigurno već sada razmišljate šta biste ove godine mogli saditi u bašti. S obzirom na to da postoji veliki broj biljaka koje biste mogli da gajite, sada vam sve to sigurno deluje zbunjujuće. Imajući to na umu, evo saveta čega se sve morate pridržavati prilikom izrade dobrog plana za novi povrtnjak.
Kada planirate povrtnjak, morate znati da previše zasađenih biljaka može biti samo izvor problema. Mnogi iskusni povrtari će vam reći da veliki broj kultura u bašti neće uroditi plodom. Naprotiv, one mogu dovesti do prenatrpavanja i stvaranja korova. Pre svega morate znati koje biljke saditi zajedno, a koje su, ukoliko se nađu jedna pored druge najveći neprijatelji. Zato je bolje da napravite listu svojih omiljenih vrsta povrtarskih kultura i da tu listu dodatno suzite na one koje su najukusnije kada su sveže ili na one koje koštaju mnogo u trgovinama. Planirajte da pravite po nekoliko uzdignutih leja svake godine. A proširite svoj zasad onda kada postanete sigurni i kada pronađete trikove koje štede vreme i koje vam odgovaraju. Ako je zemljište koje ćete koristiti za vaš povrtnjak novo, onda je sledeća odluka kakav stil bašte i sistem sadnje želite da koristite: uzdignute leje, klasični redovi, zasadi u kockama.
Udružena sadnja sadnja useva u bašti biće od velike koristi ako želite da se zaštitite od klimatskih uslova i štetočina. Jednostavno, nemaju sve biljke jednaku otpornost na određene stvari, pa im u tome mogu pomoći druge biljke koje ćete saditi u njihovom društvu. Pomešajte biljke kako biste zbunili štetočine: Velike površine pod jednim usevom (ili iz jedne porodice) automatski privlače i veliki broj štetočina, dok ih udružena sadnja može zbuniti. Sadite biljke koje privlače insekte: Postoji veliki broj poznatih cvetova koji privlače korisne insekte (kao što su bubamare)koje će prirodno kontrolisati štetočine. Vodite računa o zasenjivanju i visini: Biljke koje su visoke mogu ponudti dobar oslonac za biljke puzavice ili hladovinu biljkama kojima je to potrebno.
Biljke kao što su paradajz, paprika, patlidžan, bosiljak i slične su vrlo nežne. Osim ako ne živite u predelima sa izuzetno toplim klimama, onda bi trebalo da dobro procenite i rezervišete najsunčanija mesta u vašoj bašti za ove visokokvalitetne a opet nežne useve. Zato je potrebno da njih prvo dodate u svoj plan. Južne strane mogu biti posebno dobri za obezbjeđivanje topline koju ove biljke vole da bi proizvele obilnu žetvu. Nakon njih posadite biljke koje imaju lozu koja luta koja se pruža svuda po bašti, kao što su dinje, tikvice i slično. One treba da se nalaze po ivicima vaših uzdignutih leja, tako da široki listovi sa loze ne pokrivaju druge biljke. Sadnjom ovakvih biljaka po obodima omogućiće im da se rašire preko staza ili trave, a ne da smetaju drugim biljkama. Sve što raste naviše može biti oslonac za grašak, pasulj, tikvice ili krastavac. Te biljke će morati da budu locirane tamo gde neće zaseniti drugo povrće. Jedini izuzetak su oblasti sa veoma vrelim letima gde će nekim biljkama kao što su spanać i zelena salata prijati malo hladovine. Neke biljke se ponašaju loše u suvim uslovima – takve biljke su celer, luk, jagode i slične. Kako biste postigli stalni prinos ovih biljaka najbolje je da ih posadite na niže delove vaše bašte koje zadržavaju više vode ili da im obezbeditei stalno izvor vode.
Iako sve deluje primamljivo, budite veoma oprezni da ne preterate sa sadnjom iste biljke dok ne dodate preostale kao prema svom planu. Ovo je najveća greška koju su napravili novi povrtari. Biljke izgledaju tako male kao sadnice i svima nam je teško da predvidimo rezultate našeg napornog rada, ali morate voditi računa o mestu koje je svakoj biljci potrebno da bi se pravilno razvijala.
