Toplo vreme, a zatim iznenada mraz. Ovaj poznati scenario koji je usled klimatskih promena sve češći, može drastično uticati na prinose. Saznajte zašto se voćke razlikuju u osetljivosti na mraz i kako ih zaštititi.
Nakon nekoliko izrazito toplih dana u drugoj polovini marta, stiglo je naglo zahlađenje. Nagle promene vremena naravno da ne odgovaraju gotovo nikome, ali posebno su značajne za voćare. Usled klimatskih promena, vreme početka vegetacije kod voćaka pomerilo se, u proseku, dve nedelje unazad – pa sve voćke cvetaju ranije nego što su to nekada radile što podiže rizik od štete usled mraza.
Trenutno je u većini voćarskih područja u Srbiji kajsija u fazi precvetavanja, a breskva u fazi punog cvetanja. U zavisnosti od lokaliteta, ponegde počinje cvetanje trešnje, šljive, jagode. Što je cvetni pupljak otvoreniji, njegova osetljivost na mraz je veća. Otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi stradaju već na temperaturama od -2 °C. Kako se ove nedelje najavljuju mrazevi od nekih – 3 °C, kod kajsije i breskve može da se javi realan problem sa izmrzavanjem.
Pored suša i vremenskih nepogoda, mraz u fazi cvetanja jedan je od ključnih faktora koji ugrožavaju prinose naših voćaka. A klimatske promene, koje utiču na veću incidentnost svih ovih pojava, polako ali temeljno menjaju prirodu voćarstva u Srbiji.
U Srbiji se komercijalno gaji 16 vrsta voćaka: jabuka, kruška, dunja, šljiva, višnja, trešnja, breskva i nektarina, kajsija, jagoda, malina, kupina, ribizla, borovnica, orah, lešnik i badem. Po podacima iz 2019. godine, među njima u proizvodnji dominiraju jabuka i šljiva, sa oko 400.000 tona prinosa godišnje, s time što se šljiva gaji na gotovo tri puta većoj ukupnoj površini. Naravno, ne ponaša se svako voće isto. Razlike su brojne, ali sa aspekta otpornosti na ekološke uslove, kao što je mraz u fazi cvetanja, ključna razlika izmedju pojedinih vrsta ogleda se u vremenu kretanja vegetacije, to jest – kada se tačno biljka „budi“ iz zimskog mirovanja i započinje procese koji dovode do formiranja plodova. Sve voćne vrste se mogu podeliti u četiri grupe, u zavisnosti od toga na kojoj prosečnoj dnevnoj temperaturi one kreću sa vegetacijom: od 9 °C (kajsija i badem), preko 10°C (breskva, jagoda) i 11 °C (šljiva, trešnja, malina) do 12 °C (jabuka, kruška). Što je ova temperatura niža, voćka se ranije „budi“, a samim tim je i verovatnoća javljanja mraza nakon cvetanja veća.
Najvažnija direktna mera borbe protiv mraza je zaštita voćaka veštačkom kišom (orošavanjem). Usled dejstva mraza, kapljice vode koje dospeju na biljku pretvaraju se u led, pri čemu oslobađaju toplotu koja zagreva tkivo ispod i sprečava oštećenja. Međutim, ovaj metod je često jedino moguć na većim zasadima jer zahteva neophodnu infrastrukturu i veliku količinu vode: otprilike 40 m³ vode po hektaru na svakih sat vremena dok traje mraz. U manjim zasadima, rešenje je u upotrebi tzv. frost buster mašina, koje se traktorom razvoze kroz voćnjake i uz pomoć plinske boce i ventilatora zagrevaju i mešaju okolni vazduh dok traje mraz. U voćnjacima u Srbiji primenjuje se i metod zadimljavanja, tj. paljenja različitog materijala kako bi dim koji se tom prilikom stvara sprečio izračivanje toplote iz prizemnih slojeva zemljišta. Mada donekle efektan, ovaj metod je i izrazito štetan po kvalitet vazduha i treba ga izbegavati – a posebno kada se umesto vlažne slame spaljuju materijali kao što su npr. automobilske gume.
