Banke u Srbiji su borbu monetarnih vlasti sa inflacijom iskoristile da povećaju svoju zaradu na razlici između kamata na kredite i kamata na štednju, naveo je Demostat. Kako je saopšteno, građani Srbije koji imaju bilo kakav kredit sa promenljivom kamatnom stopom, suočavaju se sa velikim povećanjima rata koje plaćaju bankama.
Evropska centralna banka je svoje kamatne stope podizala čak šest puta sa nula na 3,5 procenta, automatski podižući i euribor, a time i mesečne rate svima koji imaju kredite vezane za evro od jula prošle godine. Narodna banka Srbije je podigla svoju referentnu kamatnu stopu, čak 12 puta u poslednjih godinu dana, sa jedan na 5,75 odsto. Rast kamata štetio je dužnicima, dok štedišama bi trebalo da je pogodovao, ali kako analiza Demostata pokazuje, iako banke jesu podigle i kamate na depozite, tu su ipak bile manje ažurne nego kad je trebalo povisiti kamate na kredite.
Prema podacima Narodne banke Srbije, u januaru ove godine banke su u proseku plaćale 3,08 odsto kamate na sve postojeće depozite građana i privrede, što je za 1,92 odsto više nego pre godinu dana. U isto vreme, banke su za postojeće kredite počele da naplaćuju 2,40 odsto više, podigavši prosečnu kamatu sa 4,34 na 6,74 odsto. To znači da se razlika između kamata koje banke naplaćuju od dužnika i kamata koje banke plaćaju štedišama u prethodnih 12 meseci povećala za skoro pola procenta u korist banaka. Kada se radi o novim poslovima, odnosno kreditima i depozitima ugovorenim u januaru ove godine, ta razlika je 0,2 odsto veća nego što je bila za nove poslove pre godinu dana. Građani su prošli mnogo gore nego privreda jer ovi podaci ne prikazuju uvek punu sliku. Tako su recimo kamate na postojeće depozite građana od prošlog do ovog januara u proseku povećane za samo 0,86 odsto, a za depozite privrede čak za 3,21 odsto. Za nove depozite kamate su podignute za 1,82 odsto za stanovništvo, a skoro duplo više – za 3,51 odsto za privredu.
Dakle, u periodu kada su ECB i NBS podigle svoje kamate za 3,5 i 4,75 odsto, banke su postojećim štedišama – građanima dale samo 0,86 odsto više, a novim štedišama i dalje niskih 1,82 odsto. Ovakva praksa nije novost ni u Srbiji ni u svetu, jer banke koriste činjenicu da građani daleko slabije prate kretanje kamatnih stopa u odnosu na privredu. U slučaju postojećih kredita privreda je čak prošla gore od građana, jer sada plaća za 2,56 odsto veće kamate nego pre godinu dana, a građani 2,19 odsto veće, mada ne treba zaboraviti da su kamate stanovništvu generalno znatno veće nego privredi. Kod novih kredita stvar je obratna, pošto su stanovništvu banke digle kamate za punih 3,96 odsto, a privredi za 2,93 – pun procenat manje, pa sada prosečna kamata koju građani koji hoće da uzmu novi kredit moraju da plate iznosi čak 10,66 odsto, što je skoro duplo skuplje od stope po kojoj se sada zadužuje privreda iznosi 5,46 odsto. Kada se pogledaju dinarski krediti, prosečna kamata za nove zajmove stanovništvu sada iznosi čak 12,92 odsto, punih 4,39 odsto više nego pre godinu dana.
U poređenju s regionom, kamate su uglavnom primetno više u Srbiji, navodi Demostata i upozorava da ovo verovatno nije kraj većim ratama za kredite, jer Evropska centralna banka je krajem prošle nedelje ponovo podigla svoju stopu za još pola procenta.
