Podaci za Srbiju i ostale zemlje regiona koje nisu u EU za 2022. još nisu objavljeni, ali godinu dana ranije, 2021, Srbija je po ovom parametru bila znatno ispod najsiromašnije zemlje EU, Bugarske, ostvarivši bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći od samo 44 procenta evropskog proseka, objavio je danas Demostat.
Prema podacima Eurostata za 2020 – poslednjim dostupnim, domaćinstva u Evropskoj uniji su najviše novca davala za stanovanje, vodu, struju, gas i gorivo – 32,7 odsto svih mesečnih izdataka, dok u Srbiji na ovo odlazi malo manje – 29,8 procenata. Dok u EU kirija u proseku čini više od pet odsto mesečnih izdataka (podatak za 2015), u Srbiji je to sada 0,6 odsto, a bilo je 1,3 odsto u 2015. To može biti odraz kako visokih kirija zemljama EU, tako i činjenice da u Srbiji veliki broj domaćinstava živi u sopstvenim stanovima, odnosno ne plaća kiriju.
Struja je u Srbiji načelno među najjeftinijim u celoj Evropi, ali njeni građani daleko teže mogu da je sebi priušte nego njihovi rođaci i prijatelji na Zapadu. U Srbiji, na račune za struju odlazi čak 4,7 odsto mesečnih izdataka, a u EU upola manje, samo 2,4 odsto. Slično je i sa troškovima za čvrsto gorivo (ugalj, drva) koji učestvuju sa 3,2 odsto u Srbiji, a samo 0,6 odstou Evropskoj uniji, gde se ova vrsta ogreva daleko manje koristi. S druge strane, u Evropskoj uniji na gas ide 1,6 odsto troškova domaćinstava, a u Srbiji 0,4 odsto.
Ništa, međutim, ne pokazuje razliku u životnom standardu tako dobro kao procenat izdvajanja za hranu, ističe Demostat. Evropljani u proseku daju samo 17,1 odsto svog potrošenog novca na jelo i piće, a građani Srbije 28,8 odsto. Prema podacima od pre pandemije, stanovnik Srbije u proseku godišnje pojede 41,8 kilograma mesa, a stanovnik EU 67,2 kilograma, dok je potrošnja mleka u Srbiji nekoliko puta manja nego u EU. Ono na šta se u Srbiji izdvaja manje novca je prevoz: Samo 7,6 odsto, spram 10,8 u Evropskoj uniji.
Tako tri glavne grupe izdataka: stanovanje i režije, hrana i piće i prevoz u EU odnose 60,6 odsto kućnog budžeta, a u Srbiji 66,2 procenta. To ostavlja manje novca za druge stvari. Za rekreaciju i kulturu, za koju Evropljani troše 6,7 odsto svog novca, a građani Srbije 4,4 odsto, hotele i restorane 4,8 odsto prema 2,7 odsto u Srbiji i nameštaj i stvari za kuću 4,9 prema 3,5 odsto.
Eurostat je objavio i podatke o bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika zemalja Evropske unije, usklađenom sa razlikama u nivoima cena u tim zemljama, što omogućava da se stekne bolji uvid u to koliki je životni standard u kojoj zemlji EU. Kako se pokazuje, u 2022. najveći standard, odnosno najveći BDP po stanovniku prema takozvanom paritetu kupovne moći, imali su Luksemburg i Irska, na nivou od 261 i 234 procenta proseka EU. Sledeći na listi, sa daleko manjim BDP-om su Danska, Holandija, Austrija, Belgija i Švedska. Najniži standard je u Bugarskoj – čak 41 odsto manji od proseka Evropske unije, i u Slovačkoj (33 odsto ispod proseka). Podaci za Srbiju i ostale zemlje regiona koje nisu u EU za 2022. još nisu objavljeni, ali godinu dana ranije, 2021, Srbija je po ovom parametru bila znatno ispod najsiromašnije zemlje EU, Bugarske, ostvarivši BDP po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći od samo 44 procenta evropskog proseka.
