Sprema se nova sezona berbe maline, a malinari i dalje vuku repove iz stare sezone! Gomilaju se računi, dugovi, a naizgled neminovne kamate banaka nisu prihvatljive za poslovanje. Država može da pomogne, ali potrebno je sistemsko rešenje koje će sprečiti nastanak ovakvih situacija uopšte!
Za nešto više od dva meseca počinje berba maline, a mnogi mali hladnjačari još nisu prodali robu i isplatili proizvođače. Od države traže – povoljnije kredite, garancijski fond za malinu i status strateškog proizvoda. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se na pragu nove sezone treba baviti novom organizacijom, kako ne bi ponovo ušli u blokadu izvoza.
Računi za struju hladnjača sve su veći. Malina se sporo izvozi. Onima koji dug poljoprivrednicima nisu isplatili, država je ponudila povoljne zajmove Fonda za razvoj sa kamatom od dva odsto. Ali malo je onih koji imaju neiskorišćenu hipoteku za takav aranžman. Poslovne banke nude kamatu od 8 do 10 odsto, a Ministarstvo posreduje kod državne banke za bolju ponudu. „Dobili smo od ‘Poštanske štedionice’, ali je i taj kredit i dalje neprihvatljiv. Od nas se traži da damo zalog i na robu koja je na zalihama i robu koja će biti kupljena 2023-2024. godine“, navodi Velibor Stojković, proizvođač voća i hladnjačar.
Proizvođači kažu da je ovo prva sezona u poslednjih 70 godina u kojoj se u berbu ulazi sa neisplaćenim dugovima iz prethodne. Stručnjaci vide rešenje u akontnoj ceni koja se plaća tokom berbe i iznosi trećinu očekivane prodajne cene. „Zatim za sledeće tromesečje se isplaćuje još jedan deo i kada se proda konačno proizvod onda se deli dobit. Ali ovde je problem što proizvođači nisu akcionari kod hladnjačara i onda smo imali otkupnu cenu koja je bila 400-600 dinara, a sada vidite da se smrznuta prodaje za 250 vidite, da je gubitak po kilogramu oko 350 dinara“, ističe prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.
Prema procenama Ministarstva, na zalihama je 30.000 tona maline, a mesečno u izvoz ode oko 6.000 tona. „Da je bila cena razumnija, normalnija, značajno niža, pričamo o ceni od 300 dinara mi bismo tu malinu izvezli na vreme i ne bismo imali problema da mnogo proizvođača nije isplaćeno. Mi ćemo nastaviti pregovore sa ‘Poštanskom štedionicom’, to je državna banka. Ministarstvo poljoprivrede, Vlada Srbije intenzivno razgovaraju sa njima kako bi i na koji način te male otkupljivače mogli da podržimo“, naglašava Nenad Dolovac iz Ministarstva poljoprivrede. Prema računici Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, proizvodnja kilograma maline ove sezone košta 134 dinara.
