Hrišćanski vernici koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća i smrti Isusa Hrista iz Nazareta.
Veliki petak smatra se najtužnijim danom u godini, a danas ga obeležavaju katolici, protestanti, anglikanci, pojedine pravoslavne crkve i neke manje crkve. Na Veliki petak vernici se prisećaju događaja koji su neposredno prethodili Hristovom raspeću, počevši od njegovog izvođenja pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do vikanja judejskog naroda: „Raspni Ga!“, kao i nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“, umiranja, uklanjanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob i postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade njegovo telo.
Veliki petak je za katoličke vernike dan posta i jedini dan u godini kada nema svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put – odnosno put stradanja Hristovog. Održava se i posebna spomen-molitva – muke Gospodnje. Sledi klanjanje Svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Ne zvone zvona, nema sviranja ni pevanja. Katolička crkva na Veliki petak posebno spominje umiruće, stare i bolesne.
