Žitna pijavica može da umanji prinos i do 30 odsto. Najveće štete nanose larve četvrtog stepena sa učešćem od 70 odsto od svih šteta koje ova vrsta nanosi.
Strna žita zauzimaju značajne površine u poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji. Jedna od ekonomski značajnijih štetočina strnih žita jeste žitna pijavica. Ona oštećuje vrste iz porodice trava, a od poljoprivredno značajnih kultura iz ove porodice najveću štetu pričinjava na ovsu, ječmu i pšenici. Ova štetočina obrazuje jednu generaciju godišnje. Prezimljava imago ispod suvog lišća i biljnih ostataka. U proleće, nakon zimske dijapauze javlja se imago, postaje aktivan i hrani se prvenstveno na ovsu, ječmu, pšenici i drugim vrstama iz porodice trava. Nakon dopunske ishrane dolazi do parenja, nakon čega ženke polažu jaja u nizovima na licu lišća. Piljenje larvi se javlja u narednih četiri do šest dana u zavisnosti od temperature, a larve prolaze kroz četiri larvena stepena tokom kojih se intezivno hrane.
Ulutkavanje se odvija u površinskom sloju zemljišta, a nakon tri do četiri nedelje izlazi imago nove generacije. Najveće štete nanose larve četvrtog stepena sa učešćem od 70 odsto od svih šteta koje ova vrsta nanosi. Odrasle jedinke se pojavljuju u proleće i doleću na polja koja su pod strnim žitima i tu se okupljaju u grupe u kojima provode veći deo života. Na taj način nastaju karakteristične štete u takozvanim oazama. Odrasle jedinke proizvode oštećenja u vidu dugačkih i uskih perforacija na listu, pri čemu se list lako može pocepati. Simptomi usled ishrane larvi su drugačiji, jer one oštećuju list sa gornje strane sve do epidermisa na naličju i na taj način ostavljaju za sobom izgrižen list u vidu prozorčića. Najveće štete nastaju kada dođe do oštećenja lista zastavičara, jer tada dolazi do redukcije fotosintetske aktivnosti što utiče na smanjenje prinosa. Pri jačim napadima može doći do sušenja kompletne lisne mase i pojave manjih ili većih oaza u polju, a prinos može biti smanjen do 30 odsto. Za suzbijanje ove štetočine postoji nekoliko načina, a najčešće primenjivani jeste hemijska zaštita.
Podsetimo, jedna od preventivnih mera je duboka jesenja obrada zemljišta, kojom se žitni balac unosi u dublje slojeve i tako se uništava. Ratari koji uzgajaju pšenicu, ali i ostale strne žitarice poput ovsa i ječma trebalo bi da obilaze svoje useve u kritičnom periodu, odnosno u onome kada lema pravi štete. Agrotehničke mere mogu uticati na smanjenje šteta koje pričinjava ova štetočine. Đubrenje ima uticaja na privlačnost pojedinih useva prema žitnoj pijavici, pa tako preterano đubrenje azotom može imati za posledicu povećanje atraktivnosti useva, dok povećano đubrenje kalijumom može imati repelentno dejstvo. Otporne sorte mogu značajno uticati na smanjenje šteta kao i na samu značajnost žitne pijavice.
Upotreba insekticida je ipak najčešći način suzbijanja ove štetočine i opravdana je samo kada je pređen prag štetnosti. Prag štetnosti za imaga iznosi prisustvo od osam do 15 jedinki po metru kvadratnom dok je za larve od pet do 10 jedinki po metru kvadratnom. Suzbijanjem imaga sprečava se polaganje jaja, a samim tim i početna brojnost populacije čime bi trebalo da se smanje štete nastale ishranom larvi. Problem u suzbijanju može predstavljati razvučeno doletanje imaga na usev kao i razvučeno polaganje jaja.
