Inflacija je u martu na mesečnom nivou iznosila 0,9 odsto, a međugodišnje 16,2 odsto, i dalje rast cena hrane i energenata doprinosi oko dve trećine ukupnoj inflaciji, objavila je Narodna banka Srbije. Mesečna i međugodišnja inflacija u martu je u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje.
Posmatrano u odnosu na mart 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za 25,4 odsto, što je u najvećoj meri posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat. Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu, slično kretanjima iz prethodnog meseca, obeležio je pre svega rast cena hrane, a u manjoj meri i cena u okviru bazne inflacije. Cene prerađene hrane su u martu u odnosu na februar povećane za 0,8 odsto, što je manji rast u poređenju s prethodnim mesecima, dok su cene neprerađene hrane porasle za 3,8 odsto, vođene višim cenama povrća. Posmatrano u odnosu na mart 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 25,4 odsto, što je u najvećoj meri posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat. U pitanju su pre svega prenošenje visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda, kao i negativnih efekata prošlogodišnje suše u Srbiji i u većem delu Evrope. S druge strane, cene energenata su na mesečnom nivou u martu zabeležile blagi pad od 0,1 odsto, koji je u najvećoj meri bio opredeljen daljim padom cena čvrstih goriva, dok su cene naftnih derivata u proseku ostale nepromenjene. Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u martu je iznosio 0,6 odsto.
Broker Vladimir Đukanović izjavio je danas da je jedini jasan logički i matematički način zaustavljanja inflacije podizanje referentnih kamatnih stopa i povećanje nezaposlenosti. Upoređujući inflaciju sa kancerom, napomenuo je da se moraju preduzeti radikalni i teški procesi poput poskupljenja novca, kao i smanjenja privrednog rasta i potražnje za proizvodima kako bi se inflacija zaustavila. Napomenuo je da inflacija u Evropi iznosi oko 10 odsto, kod nas oko 16 odsto, a u Americi oko šest odsto, ali da se koriste različita merila. Inflacija na globalnom nivou iznosi otprilike 10 odsto, što svakako nije dobro, dodao je Đukanović.
Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije i u martu je iznosila 11,3 odsto, čemu znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Prema aktuelnoj projekciji, očekujemo da će se inflacija od drugog tromesečja naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine, i da će se krajem godine naći na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelni. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.
