Paprika, paradajz i plavi patlidžan su biljke iz porodice pomoćnica (Solanaceae), slične po mnogim osobinama i načinu gajenja. One su zajednički domaćini nekih ekonomski vrlo štetnih virusa, u koje spadaju virusi mozaika krastavca, mozaika duvana, mozaika lucerke, mozaika krompira, crtičastog mozaika krompira, uvenulosti boba i bronzavosti paradajza. Pored toga, one su domaćini i nekih manje štetnih virusa.
Virus mozaika krastavca je kod nas jedan od najraširenijih virusa na paprici i paradajzu. Neosporno je da je po štetnosti ovaj virus najopasniji za proizvodnju paprike. Štetnost virusa se ogleda u smanjenom prinosu i pogoršanom kvalitetu plodova. Simptomi oboljenja viroze paprike su veoma upadljivi na svim zeljastim organima biljke. Stepen njihove izraženosti zavisi od osetljivosti sorte paprike, virulentnosti soja virusa, starosti biljke i uslova sredine. Prvi simptomi na lišcu su u obliku finog hlorotičnog mozaika. Sa razvojem oboljenja pokazuju se žute pege, nepravilno okrugle, ponekad u vidu štita. Kod nekih vrsta duž mozaičnih šara i pega javlja se mrka boja kao posledica nekroze tkiva. Promene u razvoju liski su različite i upadljive. Tako kod nekih zaraženih biljaka liske postaju sužene i izdužene (vrbolike), a kod nekih su kraće i sitnije, naročito pri vrhu biljaka. U nekim slučajevima pojedine liske mogu biti i veće od normalnih, sa jako izraženim nervima i srednjim nervom u cik-cak položaju. Zbog izobličenja cveta i sterilnosti polena plodovi se ne obrazuju, ili je njihov broj mali. Obrazovani plodovi su kržljavi, izobličeni, a često i sa nekrozom površinskih tkiva. Neki izolati virusa izazivaju nenormalno izduživanje peteljki, koje su ponekad 2 – 3 puta duže od plodova. Duž stabla i grančica, naročito kod osetljivih sorti, javljaju se nekrotične crtice mrke boje, kao znak delimičnog izumiranja tkiva. Na zaraženim biljkama viroze paprike obrazuje se veći broj grančica sa skraćenim međukolencima i zbijenim lišćem. Zbog ovakvih promena biljke su metličastog i žbunastog izgleda. U slučajevima ranih zaraza metličavost zahvata cele biljke, a u kasnijim zarazama ona se javlja delimično, počev od mesta zaraze. U povoljnim agrotehničkim uslovima zaražene biljke rastu i razvijaju se do kraja vegetacije, dobre su bujnosti i vitalnosti, ali samo sa pokojim kržljavim plodom.
Virus mozaika krastavca se javlja u prirodi i na paradajzu. Međutim, broj zaraženih biljaka manji je nego što je to slučaj kod paprike. Prema nekim zapažanjima retke su zaraze preko 10% biljaka u usevu paradajza. Zaražene biljke paradajza ispoljavaju veoma teške patološke promene. Na lišću zaraženih biljaka u početku se zapaža slabije mozaično šarenilo, koje sa razvojem bolesti postaje sve upadljivije. Promene su veoma izrazite u obrazovanju liski, koje se nenormalno sužavaju i izdužuju u obliku končastih tvorevina. Skraćena i zbijena kolenca menjaju opšti izgled biljaka. Virulentni sojevi izazivaju nekrozu duž lisnih nerava, crtičaste nekrotične pege duž stabla i izumiranje vrhova lastara. Virus izaziva, naročito u združenoj zarazi sa virusom mozaika duvana sterilnost cvetova. Štetnost ovih promena u proizvodnji zavisi od broja zaraženih biljaka u usevu.
Za suzbijanje virusa preporučuje se nekoliko mera koje se dopunjuju, pa ih zato treba sve primenjivati: Za proizvodnju koristiti isključivo zdrav rasad; Rasad i biljke u zatvorenom prostoru proizvoditi na novom zemljištu bez zaraženih biljnih ostataka; U rasadu i zatvorenom prostoru uništavati sve zaražene biljke; Za proizvodnju u polju primeniti plodored sa pretkulturama koje nisu osetljive prema virusu (pšenica, ječam i dr.); Naročito NE koristiti zemljište na kome su prethodno gajeni krastavac, dinja, spanać, lucerka i crvena detelina, pošto biljni ostaci i zaostale biljke mogu predstavljati izvore zaraza; Uništavanje korova u usevima neophodna je mera, pošto su neki od njih mogući izvori zaraza i hemijsko suzbijanje vektorskih vaši ako se paprika gaji na velikim površinama, izolovanim od drugih osetljivih useva.
