Kozarstvo je grana stočarstva koja može mnogima doneti stalan prihod, kako od prodaje mleka, sira tako i mesa. Da bi grla brzo napredovala, bila zdrava i davala puno mleka, potrebno je obezbediti mesto za njihovo gajenje – kozarnik. Postaviti ga na uzvišeno, ocedito zemljište sa povoljnom klimom tokom godine. Obezbediti suv pod, dobru ventilaciju, 2 m² po grlu.
Koze uvek treba držati po principima slobodnog načina držanja. Kod nas je najzastupljeniji pašnjačko stajski način držanja, gde najveći deo dana provode na paši ili u ispustu, odnosno van zatvorenog prostora. Genetski potencijal koza za proizvodnju mleka i mesa, u potpunosti može doći do izražaja samo u optimalnim uslovima smeštaja, ishrane i nege bilo da se radi o držanju jedne ili o držanju velikog broja koza. Kvalitetan objekat uz opremu je osnov za zdravlje životinja a samim tim i za produktivniju proizvodnju. Pri izgradnji objekata za koze treba obratiti pažnju na: odabir lokacije, veličine podne površine, visinu krova, izbor materijala za pod, krov i zidove, a sve sa ciljem osiguranja odgovarajućih mikroklimatskih uslova. Pri planiranju kozarnika moraju se uzeti u obzir klimatski uslovi područja na kojim se gradi. Posebno nadmorska visina, mesečna i godišnja temperatura, dominantnost vetrova, količine padavina i dr.
Kozarnik treba graditi na suvom, ocednom i povišenom mestu, u pravcu istok – jugoistok ili u hladnijim zonama u pravcu juga. Lokacija kozarnika ne sme biti u dolini sa čestim maglama, niti na izloženom mestu sa čestim i jakim vetrovima. Za kozarnik je bitno da se obezbedi dovoljno prostora za životinje, da je topao, suv, prozračan, dobro osvetljen i bez vetrova. Pod je najbolje napraviti od nabijene ilovače, a ukoliko se radi o vodeno nepropusnom terenu potrebno je izvršiti drenažu slojem šljunka. Pod može biti i od drveta ali zbog cene koštanja se ređe upotrebljava. Betonski i kameni podovi nisu poželjni jer su hladni i zadržavaju vlagu. Važno je da je ležaj suv i topao, što se postiže prostirkom od slame. Visina objekta kreće se oko 3 m pa i do 3.5 m u zavisnosti od broja životinja i klimatskih uslova regiona. Zidovi se najčešće grade od opeke a može i od drveta. Krov se gradi od drvene konstrukcije, pokriven crepom ili salonitnim tablama ispod kojih je poželjna izolacija. Planirana površina poda je u zavisnosti od broja životinja i opreme u njemu (pojilice, jasle, izmuzilišta, prostor za koncetrat i dr.).
Za odrasle koze potrebna površina je 1.2 – 1.5 m² + 0.35 m² za jasle, za jare je potrebno 0.3 m² odnosno 1.8 – 2.2 m² za kozu i jarad a za jarca 3 m². Osnovnu opremu u kozarniku sačinjavaju: jasle, valovi-korita za krmivo, pomoćne ograde i pojilice. Jasle mogu biti različitog oblika: pokretne, nepokretne, sa uspravnim ili kosim letvama, sa koritom za koncetrate na dnu ili bez. Hranidbeni prostor za odraslu životinju je 0.35 – 0.4 m a za jarad 0.1 – 0.2 m. Jasle za koze se postavljaju na visini od 0.3 – 0.4 m iznad prostirke. Valovi za koncetrat su dužine 2 – 3 m, potreban hranidbeni prostor za odraslu kozu 17 – 20 cm za jare 10 – 12 cm. Pojilice u kozarniku moraju obezbediti dovoljnu količinu sveže čiste vode temperature 12 – 20 ℃, i to po jednoj kozi 15 l odnosno 7 – 10 l za samu kozu, a ostalo služi za pranje opreme i posuda. Visina pojilice treba biti u visini ramenog zgloba. Pregrade su od drveta i visine su 1.1 m. – 1.25 m. Sa obe strane objekat mora imati prozore, čija je ukupna površina jednaka 1/12- 15 od ukupne površine poda. Na čeonim zidovima se ugrađuju vrata, obavezno dvokrila, čija je širina 2.5 – 3 m, a visina 2.5 m. Ispust se gradi pored duže strane objekta i treba biti najmanje iste površine kao objekat. Izmuzilišta se grade u sklopu objekta (što je danas ređe zbog mirisa mleka) i kao zaseban objekat. U sklopu kozarske farme potrebne su prostorije za prijem mleka i prostorija – magacin za koncentrovana hranjiva. Temperatura u kozarniku u vreme jarenja ne sme da bude niža od 15℃. Izmena vazduha i regulacija temperature se najčešće izvodi pomoću kombinovanih Sistema ventilacije.
