Gajenje vinove loze na teritoriji juga Srbije odvija se na površini od oko 14.000 ha. Veći plantažni zasadi nalaze se u poznatim vinogorjima – Vlasotinačko, Bojničko, Leskovačko, Vranjsko, Prokupačko, Sićevačko, dok su manje plantaže privatnog poseda locirane na celoj teritoriji juga Srbije.
Pored odavno poznatih gljivičnih oboljenja (plamenjače, pepelnice i sive truleži), poslednjih godina, u vinogradima širom Srbije, sve se češće zapažaju simptomi crne pegavosti. Ovaj parazit se poslednjih godina vrlo brzo širi, registrovan je na velikim površinama i većem broju sorti. Simptomi se intenzivnije manifestuju u godinama sa više padavina, u zasadima sa manjim brojem tretmana kvalitetnijim preparatima za suzbijanje plamenjače i pepelnice, gde postoji intenzivnija primena herbicida i mineralnih đubriva.
Simptomi se najbolje opažaju u proleće u vreme početka vegetacije, kada se zapaža da na inficiranim čokotima ne kreću sva okca koja su ostavljena prilikom rezidbe. Crna pegavost može smanjiti prinos za oko 10-30%, a manifestuje se time što na kondirima obično ne kreće ni jedno okce, a na lukovima samo vršna okca. Ovo ne mora da bude pravilo. Uz to lastarići koji su bliži osnovi ostanu sitni, kržljavi, obično bez grozdova ili sa ponekim malim grozdićem, sa manje listova koji su sitniji, često deformisani i nemaju karakterističnu boju. Tokom leta, pored ovih simptoma javljaju se nove promene na vinovoj lozi, kao posledica novih infekcija. Simptomi su najuočljiviji na novim zelenim lastarima. Krajem leta i tokom jeseni, na tim lastarima javljaju se hlorotične pege sa tamnijim centrom. Pege su, uglavnom, duguljaste i javljaju se na donjim internodijama. Obično su zahvaćena okca koja je nalaze u pazuhu listova, iz kojih bi trebalo naredne godine da izadju novi lastari. Kasnije te pege dobijaju tamno mrku boju, ugnute su i šire se, kora na njima puca i stvaraju se kraste. U slučaju jake infekcije pege se šire formirajući prsten. Kora na inficiranim lastarima nema karakterističnu žućkastu nijansu, već dobija svetlu, sivopepeljastu boju. Na tako „izbeljenim“ lastarima tokom jeseni i zime javljaju se crne tačkice koje se izdižu iznad kore. Listovi su, usled infekcije sitni i deformisani, sa iskrzanim obodom. Na licu lista mogu se zapaziti nepravilno rasute sitne pege. U okviru njih se u centru nalazi mrka tačka koja kasnije potpuno potamni. Na lisnim peteljkama i šepurini takodje ima pega, koje su više izdužene i podsećaju na one na lastarima. Proučavanjem simptoma oboljenja crna pegavost nismo registrovali direktne simptome na bobicama, već samo to da se, usled infekcije, na zaraženim čokotima formira manje sitnijih grozdova, što dovodi do smanjenja prinosa. Pored ovih direktnih i indirektne štete su značajne. Rečeno je da na zaraženim kondirima okca ne kreću, a na lukovima kreću vršna okca. Zbog toga nema adekvatnih lastara za zamenu, ostavljaju se lastari sa lukova, a to jo tek od četvrtog ili petog okca. Na taj se način kordunica izdužuje i stvara dodatne probleme kod obrade, nege i zaštite.
