Berba malina u ariljskom kraju, svetskoj prestonici crvenog zlata počinje za mesec dana i sve se češće postavlja pitanje, kakvu će cenu ove godine ponuditi hladnjačari. I sami hladnjačari tvrde da imaju problema sa naplatom svojih potraživanja, a uz to navode i dodatne troškove koje izaziva stanje na evorpskom tržištu.
„Ko je imao unapred sklopljene ugovore sa stranim izvoznicima, malinu prodaje po ceni od 5 do 5,2 evra. Međutim, problem je što i ti strani kupci slabije povlače robu iz hladnjača, što znači da i njima teško ide prodaja. To otežava poslovanje samih hladnjača. Zahteva dodatne troškove čuvanja. Uz to, struja je poskupela pa je i to dodatni trošak što, naravno, ne zanima strane kupce koji uglavnom i taktiziraju, povlače malinu iz drugih država i gledaju svoju računicu, što je i normalno u ovom poslu”, rekao je jedan od većih hladnjačara iz okoline Arilja.
Hladnjačari najavljuju da će otkupna cena ove sezone biti daleko niža u odnosu na prethodnu godinu kao i da će se ove godine prvenstveno ići sa otvorenim računima. Kaže da još uvek ima dosta malinara kojima hladnjače nisu isplatile prošlogodišnji rod, pa će i ovogodišnja isplata biti teška. „Mnogi još uvek nisu naplatili prošlogodišnju malinu pa teže ide isplata prema malinarima. Početna otkupna cena će ove god biti daleko niža i uzimacemo na otvoren račun, da vidimo gde je ko u ovoj priči, jer ne možemo više dozvoliti da gubimo 50 odsto. Drugi razlog je što niko nema ni mogućnosti da unapred i po fiksnoj ceni plati nešto što je unapred neizvesno i nesigurno. Zato sam siguran da se mora vratiti ono što je ranije bilo, kad se išlo na otvoren račun. Tada smo rizik snosili svi, od proizvođača do hladnjačara i tada niko nije gubio. A sada su hladnjačari apsolutni gubitnici u većini slučajeva kada govorimo o malini”, rekao je hladnjačar. On dodaje da je situacija sa drugim proizvodima, pre svega kupinom i višnjom daleko bolja jer je cena stabilnija i rizik je manji. Kako bi uspele da prežive teško stanje na tržištu mnogi hladnjačari su spas potražili kod banaka, u kreditima i različitim aranžmanima. „Prošlogodišnja situacija sa cenama maline je bila loša i pomerila je naše poslovanje iz temelja. Mnoge hladnjače su prinuđene da od banaka traže milost ili reprogram i u većini slučajeva, na sreću su to i dobijali, što im je produžilo život i dalo novu šansu za ovu godinu. Ali to je sve privremeno”, kaže hladnjačar i ističe da nova berba, koja počinje za mesec dana znači nova zaduživanja hladnjačara. „Za mesec dana počinje nova berba. Šta mislite, kako će to isfinansirati? To znači nove kredite ili ulaganje svog novca, ali takvi su retki. Ima onih koji imaju novca, ali mali hladnjačari sigurno nemaju. A male hladnjače su bile u ovoj proizvodnji veoma značajne jer su direktno na terenu i sprečavaju ucenu velikih”, zaključio je hladnjačar.
Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije tvrdi da su u najvećem problemu mali hladnjačari, koji su prošle godine imali solidnu dobit ali će ove godine nadrljati. „U Ivanjicu je prošle godine ušao `Agropartner`, koje je plaćao 530 dinara na zatvoren račun i sve su isplatili do oktobra meseca. Ovde su sada u problemu mali hladnjačari. Prošle godine su veliki hladnjačari morali da kupe malinu od malih i to po ceni koju su upravo mali diktirali. I takva situacija se ponavlja poslednje tri godine, ali je to bilo vreme u kom je na tržištu falilo maline”, rekao je Radović. Radović predvidja znatno lošiju sezonu u odnosnu na prethodnu i prinos koji će biti umanjen za 10.000 tona. „Vremenski uslovi nam ne idu na ruku. Kasni vegetacija. prošle godine, 10. maja, lastari su bili do 40 centimetara, a ove 10 do 15, a branje je za mesec dana. Moja je procena da će biti slabiji prinos. Bićemo srećni ako bude u Srbiji rodilo 50.000 tona. Prošle god je maksimalna proizvodnja u Srbiji bila 60.000 tona. Ako je statistika tačna, Srbija je izvezla do prvog marta ove god 80.000 tona. Postavlja se pitanje odakle tih 20.000 tona i još 20.000 tona koje leže u hladnjačama”, kaže Radović. Radović ističe da je zahvaljujući dobrom rodu i zadovoljavajućoj ceni, svako treće domaćinstvo u ariljskom kraju obnovilo svoju poljoprivrednu mehanizaciju i dodaje da su na to uticali i podsticaji koji su se pored mašina, odnosili i na sadni materijal. „O ceni maline ne želim da licitiram jer je još uvek rano, ali prema nekim predvidjanjima, malina će se plaćati 300 dinara uz tendenciju rasta cene do kraja berbe. Očekujemo da će malinari ponovo moći da biraju da li hoće zatvoren račun na tih 300 dinara ili da idu na otvoren račun, dobiju možda veću cenu ali da dele rizik sa hladnjačarima. Prošle godine se isplatilo ići na zatvorenu cenu ali je pitanje da li će hladnjačari to prihvatiti ove godine pa da sami snose rizik”, zaključio je Radović.
