Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori.
Današnji dan posvećen je čudotvorcu Srpske pravoslavne crkve – Svetom Vasiliju Ostroškom. Njagove mošti čuvaju se u manastiru Ostrog u Crnoj Gori kao velika svetinja, više od 300 godina. Mesto su hodočašća za vernike svih religija. Rođen kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjiću u hercegovačkom Popovom Polju 1610. godine.
Sveti Vasilije zamonašio se u trebinjskom manastiru Uspenija Bogorodice.Ubrzo je postao episkop. Najpre je boravio u Tvrdošu, a potom prelazi u Ostrog. Neumoran u molitvama, postu i fizičkom trudu Sveti Vasilije mirno se upokojio na današnji dan 1671. godine.
Njegove svete mošti čudotvorne su do danas, pa je narod bilo koje vere nastavio da dolazi, nalazeći isceljenja i u najtežim bolestima i mukama. Tradicionalni dan velikog okupljanja vernika je baš 12. maj, ali i Trojičin dan, kada se održava Veliki narodni sabor u Ostrogu. Svetitelju u čast podignute su i brojne crkve zadužbine. U Beogradu, u crkvi cara Кonstantina i carice Jelene na Voždovcu, čuva se omofor Svetog Vasilija. Slavi se i kao krsna slava.
Danas po narodnom verovanju ne bi trebalo raditi teške poslove, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir. Veruje se da se na ovaj praznik nikako ne bi trebalo svađati ni sa kim, posebno sa svojim najmilijima. U suprotnom, cele godina će vam biti baksuzna. Naročito se treba čuvati da vas neko ne prevari. U nekim krajevima se smatra da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.
