Tokom cele godine može se gajiti salata ali manjak važnih elemenata kod biljaka može doneti nevolje uzgajivačima. Česte su nedoumice poljoprivrednih proizvođača jer fiziološke promene i simptomi nedostataka hranljivih elemenata liče na simptome bolesti, zato je jako bitno prepoznati simptome i iste suzbiti i nastaviti uspešnu proizvodnju.
Usled nedostatka azota donji listovi žute od ruba ka unutrašnjosti. Cela površina lista, lisna masa i nervatura. Nedostatak azota rešavamo tretmanom azotnim đubrivom u nitratnom obliku. Nedostatak elemenata fosfora prouzrokuje tamne listove koji kasnije prelaze u crvenu boju. Simptomi se najlakše uočavaju na donjem lišću. Prilikom hladnog vremena moguća je pojava simptoma nedostatka fosfora pa je neophodno dogrejavanje, a u slučaju nedostatka obavezna prihrana fosfornim đubrivom. Simptomi nedostatka elemenata kalijuma slični su sa simptomima nedostatka azota samo je razlika kod nedostatka kalijuma nervatura ostaje zelena. Tada biljke tretirati KNO3 u koncentraciji 0,2%. Simptomi nedostatka magnezijuma liče na nedostatak kalijuma, samo prostor na listu između nerava NE žuti nego je više narandžasto-crvenkaste boje. Obavezan folijarni tretman MgNo3.
Simptomi nedostatka elemenata u početku su uočljiviji na unutrašnjim listovima, kasnije se šire prema spoljašnjim. Kalcijum je slabo pokretan, često ga ima više u starijem lišću. Razlog je nedostatak zemljišne vlage i suvišak vazdušne vlage u plastenicima. Takođe, prisustvo kalijuma doprinosi ovoj pojavi jer su kalcijum i kalijum antagonisti i problem možemo rešiti prihranjivanjem CaNo3.
Najpogodnije vreme gajenja salate na otvorenom je proleće i jesen, kada temperatura nije visoka. Seme salate niče na temperaturi 15-20 ºC, seme iznikne za 2-4 dana. Za otprilike 45-55 dana (što zavisi od sorte) salata dostiže svoj maksimum rasta. Temperatura viša od 20 ºC, posebno, ako je suvo zemljište i vazduh, nepovoljno će se odraziti na količinu i kvalitet prinosa. Za salatu je potrebno rastresito humusno zemljište koje dobro zadržava vlagu. Tokom gajenja salate biljke trebaju dovoljno vlage, što znači do zatvaranja sklopa, a to je početak glavičanja. Potrebno je 15 l vode/m2 dva puta nedeljno ako nije intenzivan sunčani period. Zalivanje treba primeniti ako je to moguće kada nisu jako oblačni dani. Salata najbolje uspeva na plodnom i rastresitom zemljištu, bogatom organskim materijema. Staklenička zemljišta uglavnom su pripremljena tako da se na njima salata veoma uspešno gaji i razvija. Treba imati na umu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu. Optimalne vrednosti pH zemljišta za salatu su 6,0-6,5-7.