Značajna štetočina kupusa i ostalih kupusnjača je kupusna muva. U toku jedne godine ima između tri do četiri generacije i na usevu je prisutna od ranog proleća do kasne jeseni.
Najveću štetu pravi na mladim biljkama, a u godinama jake pojave mogu nastradati i glavice. Aktivnosti na njenom suzbijanju je potrebno sprovoditi preventivno i čim primetimo njeno prisustvo. Borba s njom je teška, jer larve žive u biljnom tkivu i tako su zaštićene. Potrebno je učiniti sve da se ne pojave. Napadnute biljke venu, izgledaju kao da pate od nedostatka vode. Ako ni posle zalivanja ne vidimo oporavak, onda se radi o ovoj štetočini.
Prezimljava u formi lutke, a tokom proleća se javlja imago. Hrane se na cvetovima breze, maslačka, a najviše ih ima kada cveta jorgovan. Odrasle jedinke su slične običnoj muvi i hrane se nektarom raznih biljaka. Posle desetak dana ženke polažu jaja na vrat korena što bliže zemlji ili na površinu zemljišta što bliže biljci. Kada se ispile larve, ubušuju se u koren gde se hrane, rastu i razvijaju. U jednom korenu može biti više njih. Mlade biljke propadaju, jer im je uništen koren. Veće slabo napreduju, glavice se ne formiraju, a ako se i formira ona bude sitna i mekana.
U suzbijanju ove štetočine i zaštite useva kupusnjača veliki značaj imaju preventivne mere. Kako prezimljavaju lutke u površinskom sloju zemljišta preporučuje se duboko oranje. Tako će one dospeti dublje u zemlju gde su nepovoljni uslovi za njihov opstanak. Posle berbe se sakupljaju biljni ostaci. Poštujte plodored i na istoj parceli ili gredici uzgajajte kupusnjače posle četiri godine. Posle napadnutog useva uzgajaju se neven, kopar, kadifica. Ove vrste čiste zemljište i svojim mirisom teraju štetočine. Pokazalo se izuzetno efikasnim da kada se kadifica zaore pre kupusa, on tada manje pati od napada raznih štetočina.
