Sva deca se ponekad ponašaju neprihvatljivo. To je normalno kada su umorna, gladna, uznemirena ili uplašena, ili kao rezultat razvojno očekivanog ,testiranja’ postavljenih granica. U situaciji izolacije takva ponašanja mogu da budu i češća. Uvođenje discipline jedan je od važnih zadataka roditelja i staratelja. Osobe koje brinu o deci treba da šire svoj repertoar tehnika za podsticanje željenih ponašanja, kao i korigovanja onih nepoželjnih tako što će postaviti granice deci. Na koje promene ponašanja roditelj mora da reaguje pitali smo kliničkog psihologa i antropološkog psihijatra Milu Alečković.
„Ako je roditelj normalan mora da obrati pažnju na nedostatak emocija kod dece“ odgovorila je Alečković navodeći da ako su u pitanju mala deca treba da se posmatra odnos prema životinjama. Kod adolescenata, kako je rekla, potrebno je obratiti pažnju na zatvaranje u sobu, osamljivanje, provođenje vremena sa nekim sadržajima, asocijalnost, isključivo noćno izlaženje te posebno nedostatak emocija i nedostatak empatije. „Bolje da se dete svađa nego da se povlači i da je hladnokrvno na sve“ rekla je Alečković naglasivši da kada se u ovim slučajevima leči uzrok moraju da se leče i roditelji i ceo kontekst oko njih.
