S obzirom na to da je monilioza u određenoj meri smanjila rod ove godine, dalju zaštitu višnje ne treba zaboraviti, pa se u fenofazi zrna graška vrši tretiranje fungicidima protiv pegavosti lista.
S obzirom na nestabilnu situaciju u našoj zemlji, kako sa cenom, tako i sa otkupom višnje, mnogi poljoprivrednici su u neverici, da li treba ispoštovati sve hemijske tretmane ili ipak maksimalno uštedeti, jer se još uvek ne zna da li će se i po kojoj ceni višnja otkupiti. Nažalost, problem ne leži samo u finansijskom delu, već i vremenske neprilike utiču na smanjenje roda ove godine. Temperaturne oscilacije i česte padavine dovele su do toga da mnogi poljoprivrednici nisu mogli da izvrše tretiranje pesticidima u pravom trenutku zbog nemogućnosti ulaska traktorom u njivu. Čak i oni koji su uspeli u nekom periodu dok je višnja cvetala, zbog nešto nižih temperatura, sredstvo na bazi ciprodinila ne deluje ukoliko je temperatura niža od osam stepeni.
Kada je višnja bila u fenofazi belih balona, učestale kiše nisu dozvolile poljoprivrednicima da uđu traktorom u njivu, samim tim je tretman fungicidima morao biti pomeren za neki dan, što je pogodovalo pojavi monilioze čiji simptomi se vide nakon precvetavanja. Takođe, period cvetanja, umesto sedam do 10 dana, trajao je skoro 20 što je dodatno uticalo na pojavu monilioze. Sada je najbitnije da poljoprivrednici obave rezidbu i uklanjanje obolelih delova biljke, kako se patogen ne bi dalje širio kroz grane i stablo.
S obzirom na to da je monilioza u određenoj meri smanjila rod ove godine, dalju zaštitu višnje ne treba zaboraviti, pa se u fenofazi zrna graška vrši tretiranje fungicidima protiv pegavosti lista. Pegavost lista kod višnje izaziva prevremeno opadanje lišća tokom leta, što može dovesti do umanjenja roda naredne godine, jer biljka nije imala list kojim bi hranila rodne pupoljke. Gljiva prezimljava u opalom lišću, a infekcija se ostvaruje tokom maja meseca i kasnije. Simptomi se javljaju na listu u vidu crveno-ljubičastih pega koje se šire od ivice lista ka sredini. U fenofazi zrna graška primenjuju se fungicidi na bazi kaptana i dodina kako bi se sprečilo ostvarenje zaraze.
Pored mogućnosti pojave već pomenute bolesti, u fenofazi zrna graška primenjuju se insekticidi kako ne bi došlo do pojave vaši i višnjinog surlaša. Vaši ne mogu naneti ekonomski značajnu štetu, osim u zapuštenim višnjarima, jer primena inekticida počinje već u fazi precvetavanja i uglavnom je efikasna. Isti insekticid deluje na obe vrste štetočina, pa se zato koriste sredstva na bazi acetamiprida ili deltametrina. Višnjin surlaš se ubušuje u plod i hrani košticom, pa iz tog razloga plod izgleda kao da je pogođen gradom, što ga prilikom klasiranja svrstava u nižu klasu.
Kako bismo sprečili pojavu patogenih bolesti, ostvarenje zaraze i napad insekata koji nanose štete višnji i drugim koštičavim voćnim vrstama neophodno je primeniti preventivne mere od kojih su najzačajnije uklanjanje obolelih delova biljke, blagovremena obrada zemljišta u redu i između redova, kako bi se uništile prezimljavajuće forme patogena kao i redovna i blagovremena primena pesticida.
