Simptomi plamenjače se javljaju na svim nadzemnim delovima paradajza – listu, stablu, granama, zelenim i zrelim plodovima. Defolijacija i propadanje lista se dešava brzo, često za 10-14 dana. Kada je u pitanju crna pegavost paradajza simptomi se javljaju na svim biljnim organima. Dolazi do paleži klijanaca – rasada u toplim lejama.
U slučaju zaraze plamenjačom paradajza zaraženi biljni delovi se smežuraju i sasuše. Obolela biljka izgleda kao vatrom spaljena, po čemu je bolest i dobila naziv „plamenjača”. Na plodovima se javljaju zelenkaste, vodenaste, mrke ili sive pege, koje se povećavaju dok ne zahvate ceo plod. Plodovi zahvaćeni parazitom su tvrdi, Kada je vreme vlažno u okviru pega formira se beličasta micelijska prevlaka. Saprofitni mikroorganizmi naseljavaju plod te nastaje vlažna trulež. Na stablu pege su ovalne, izdužene, u početku vodenaste, a kasnije mrko obojene. Prstenasto zahvataju stablo, ili obolele izdanke zbog čega delovi iznad pege venu i izumiru. Pri vlažnim uslovima javlja se beličasta micelijska prevlaka. Pojavi plamenjače pogoduje prohladno i vlažno vreme, učestale kiše i gust sklop biljaka. Kako bi se suzbila plamenjača paradajza obavezna je primena plodoreda i plodosmene, gajenje otpornih sorti, dezinfekcija pribora za rad, alata, mašina i dr., uklanjanje biljnih ostataka i njihovo spaljivanje, balansirana ishrana azotom, fosforom i kalijumom, potrebno je vršiti stalno provetravanje i plasteniku te regulisati temperaturu i relativnu vlažnost vazduha. Preporučuje se proizvođačima paradajza da zaštite svoj usev nekim od registrovanih fungicida vodeći računa o karenci preparata.
Kada je u pitanju crna pegavost paradajza simptomi se javljaju na svim biljnim organima. Dolazi do paleži klijanaca – rasada u toplim lejama. Na listu su pege u početku sitne, nepravilnog oblika, a kasnije postaju manje – više okruglastog oblika, u prečniku su oko 1-2 mm. Često su okružene zonom žute boje usled razgradnje hlorofila. Pege se najpre javljaju na donjem, starijem lišću. Slične pege sa ugnutim središnim delom javljaju se i na plodovima paradajza. One su 2-3 cm u prečniku i često u okviru pega imaju koncentrične zone, što je karakterističan znak bolesti. Pege se na zaraženom plodu prvenstveno javljaju oko peteljke. Tkivo u okviru pega često puca, što omogućava prodor saprofitnih mikroorganizama – gljiva i bakterija. Na stablu su pege ovalnog oblika i većih dimenzija od onih na plodu i listu. Mogu prstenasto da zahvate celo stablo, što se dešava često kod mladih biljaka (sl.6.). Parazit se prenosi zaraženim biljnim ostacima i semenom. Za suzbijanje crne pegavosti paradajza neophodna je primena agrotehničkih mera kako bi se održala dobra vitalnost biljaka, pravilno djubrenje, izbalansirana ishrana NPK, dvogodišnji plodored i plodosmena, koristiti zdravo seme za sadnju, jer se parazit može prenositi zaraženim semenom, obavezna je dezinfekcija semena, dezinfekcija zemljišta i uklanjanje zaraženih biljnih ostataka. Širenju ove bolesti pogoduje toplo, vetrovito i kišovito vreme. Preporučuju se preventivni tretmani pre kiše preparatima na bazi bakra ili pri pojavi prvih simptoma.
