Mnogima omiljeno začinsko bilje i jedan od ključnih dodataka u mediteranskoj kuhinji, bosiljak je bez sumnje lekovita biljka koja daje „šmek“ svakom jelu. Veliki broj ljubitelja začina se odlučuje za samostalni uzgoj ove biljke u saksiji, sadeći ga obično početkom maja meseca. Međutim, ova biljka karakterističnog mirisa i ukusa ima odličnu primenu i u sve rasprostranjenijoj grani poljoprivrede – organskoj proizvodnji.
Bosiljak je odlična biljka sused za brojne uzgajane kulture. Najpoznatija je svakako njegova kombinacija sa paprikom i paradajzom, a mnogi ne znaju da je dobar sused i zelenoj salati, plavom patlidžanu, krastavcu, vinovoj lozi. Evo razloga zašto bosiljak ostvaruje odličnu „saradnju“ sa paradajzom: paradajz stvara senku bosiljku čime se usporava njegovo cvetanje a samim tim duži je i rok berbe bosiljka. Sa druge strane bosiljak odbranjuje paradajz od vaši koje smanjuju prinose paradajza i umanjuju tržišnu vrednost njegovih plodova polaganjem jaja u iste. Stoga je spajanje ove dve biljke veoma isplativo.
Bosiljak svoje susede čuva i od pepelnice, napornih komaraca i muva, ali i od tripsa koji pričinjava velike štete na biljkama, naročito paprici.
Bosiljak je i dobra medonosna biljka zbog svog dugog perioda cvetanja – od maja do avgusta. U tom periodu je izvor nektara i polena za pčele. U tome se ogleda još jedna važnost bosiljka za uzgojne kulture, privućiće oprašivače koji su neophodni za uspešnu proizvodnju različitih kultura.
