Parastosom i polaganjem venaca, obeležena je 214. godišnjica bitke na Čegru. Tom prilikom, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, najavio je obnovu spomenika.

Ceremoniji obeležavanja 214. godišnjice bitke na Čegru su pored ministra Selakovića, prisustvovali i Njegovo preosveštenstvo episkop Niški Arsenije, državni sekretar Zoran Antić, gradonačelnica i predsednik skupštine Grada Niša, predstavnici Gradskih Opština i raznih udruženja iz čitave Srbije. „Čegarska bitka je ostala upamćena po nesvakidašnjem junaštvu srpskih ustanika na čelu sa resavskim vojvodom Stevanom Sinđelićem. Ljudima koji su bili spremni da daju sopstveni život, ali ne i da izgube slobodu za koju su se borili. Treba da govorimo i o drugim stvarima i da izvučemo pouke, koje čitavim budućim pokolenjima našeg roda treba da budu večiti putokaz. Sloboda je bila tako blizu a tako daleko, čitavih 69 godina se čekalo. Postavlja se pitanje zašto Nišlije nisu osetile duh slobode daleke 1809. godine, kao ostali gradovi u Srbiji. Odgovor na to jeste tadašnje srpsko nejedinstvo“, kazao je Selaković i dodao da preuzima obavezu u ime države i Grada da spomenik, kojeg je nagrizlo vreme obnovi kako bi zasijao onim sjajem kojim sijaju čegarski junaci.

Deseto koleno Stevana Sinđelića, koji je dobio i nosi ime poznatog junaka i ove godine došao je iz sela Grabovac kod Svilajnca da oda počast. „Moj deda je bio heroj, dobio sam i ime po njemu i ponosim se time. Kada se predstavim svuda izazovem različite reakcije, uglavnom pitaju da li sam njegov potomak. U mom selu se priča puno o njemu“, ponosno kaže Stevan Sinđelić iz sela Grabovca.

Bitka na Čegru je jedna od presudnih bitaka vođenih u Prvom srpskom ustanku između srpskih ustanika i Turaka, 31. maja 1809. godine na brdu Čegar (potkovica, stopalo) kod sela Kamenica nadomak Niša. Svojim junaštvom istakao se resavski vojvoda Stevan Sinđelić. Kada je shvatio da ne može da  pobedi brojno jače turske snage koje su prodrle u šanac, Sinđelić je pucao iz pištolja u podzemni magacin baruta. U strašnoj eksploziji nastradali su svi srpski vojnici i mnogo Turaka. Da bi zastrašio Srbe, turski paša je u znak osvete i opomene naredio da se od lobanja palih srpskih ustanika sagradi Ćele-kula na ulazu u Niš.  U Ćele-kulu su uzidane 952 lobanje i danas stoji kao simbol borbe Srba za nezavisnost. Zbog poraza na Čegru, Karađorđe je morao da odustane od pohoda u Staru Srbiju, a rumelijski vezir je osvojio celu istočnu Srbiju do Velike Morave, gde je Karađorđe sa naporom uspeo da organizuje odbranu. Zima je takođe pomogla ustanicima, pa su se Turci povukli iz istočne Srbije.